Category Archives: Zanimljivosti
Običaji na Markovdan
Markovdan se u Srbiji obeležava i praznuje od davnina. Verovalo se da će onoga ko se danas ogreši i ne ispoštuje apostola Marka stići kazna u vidu oluja i gromova koji će mu uništiti imanje. Zato na današnji dan zemljoradnici ništa ne rade na svojim njivama.
Navike koje treba zadržati i nakon karantina
Iako još uvek ne znamo kada će se završiti karantin, čini se da makar naziremo taj dugo čekani kraj. Kao i njegov početak, to će biti još jedna velika promena u našim životima i biće potrebno vreme da se neke navike vrate na svoje mesto. Možda ipak postoje i one koje treba da zadržimo.
Svako se sa trenutnom situacijom nosi na drugačiji način, kako zna i ume. Nisu baš svima dostupna ista sredstva za to i razlikuje se okruženje u kojima provode dane. Naročito ako se uporedimo sa nekim poznatim ličnostima. Ono što je važno je nada da su svi naučili poneku lekciju i pokupili korisne navike koje treba zadržati i po okončanju karantina. A evo i koje su to navike.
Đurđevdan – najlepši prolećni hrišćanski praznik
Sveti Georgije, Đorđe ili Đurađ je najčešća krsna slava kod Srba kojom se obeležava uspomena na Svetog velikomučenika i pobedonosca Đorđa, koji je predstavljen na svim ikonama kao konjanik u ratničkoj opremi kako kopljem ubija aždaju. Slavi se dva puta u togu godine: u proleće 6. maja po novom kalendaru kao Sveti Đorđe ili Đurđevdan i u jesen 16. novembra kao Đurđic, u spomen na prenošenje njegovih čudesnih moštiju, iz Nikomidije u Lidu Palestinsku.
Odela koja su doktori koristili za vreme kuge
Zaštitno odelo rad je doktora Charlesa de l’Ormea (1584-1678). Odela su se prvo koristili u Parizu, ali posle su se proširili širom Evrope.
Zaštitno odelo bilo je sastavljeno od kaputa teških tkanina pokrivenih voskom te su pokrivali od glave do pete. Maska je imala stakleni otvor za oči, kljun kao kod ptica koji je bio cilindričnog oblika i u kojem su se nalazile mirisne supstance. Neki od mirisnih materijala su fosilna smola, matičnjak ili pčelinja trava, metvica lišća, smola, karanfilić, tinktura opijuma, ružine latice. Smatrali su da ih je to štitilo od zaraženog vazduha. Osim zastrašujućeg odela, doktori su koristili drveni štap kako bi pregledali pacijente bez dodira.
1. maj – Međunarodni praznik rada
1. maj – Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na velike radničke demonstracije održane u Čikagu (SAD) 1886. godine, koje su organizovane iz protesta zbog neispunjenja zahteva radnika za poboljšanjem uslova rada. Ovaj praznik ima mnogo veće značenje od same uspomene i odavanja počasti hrabrim ljudima koji su dali svoje živote za veća prava radnika. On predstavlja i dan svetske radničke solidarnosti. Zbog vanredne situacije u zemlji izazvane epidemijom virusa, a zbog zaštite zdravlja stanovništva, ove godine građani neće moći na tradicionalan način da proslave 1. maj, jer je na snazi zabrana kretanja od 30. aprila od 18h, pa do 2. maja do 5h ujutru. Srećan vam praznik i ostanite u svojim kućama. Čuvajte zdravlje.
Danas je vaskršnji ponedeljak
Vaskršnji ili svetli ponedeljak je dan posle Uskrsa i u Srbiji se slavi kao državni praznik. Budući da se Uskrs slavi tri dana, vaskršnji ponedeljak je drugi dan slavlja, i na taj dan se praktikuju razni običaji. Bogosluženja na taj dan su ista kao i za Uskrs.
Hristos vaskrse – Srećan Uskrs!
Uskrs je najveći hrišćanski praznik. Tog dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima poklonio večni život. Uskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru.
Znate li šta treba da radite na Veliki petak
Veliki petak je jedini dan u godini kad u hrišćanskim crkvama nema svakodnevne službe, već se slavi uspomena na Hristovo raspeće. U našim hramovima po podne se iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto, ispred oltara.
Judin poljubac – zašto se kaže i šta znači ova nadaleko poznata izreka
Judin poljubac je izreka koju često koristimo, a evo kako i zašto je ona nastala.
Fariseji i prvosveštenici koji su odlučili da Isusa Hrista na prevaru uhvate i ubiju, tražili su nekog iz najbliže Hristove okoline koji će ga izdati.
I zaista našao se takav, Juda Iskariotski, jedan od dvanaest apostola Hrisovih. Juda se dogovorio sa farisejima da mu, za izdaju Hrista, plate trideset srebrnjaka. Prilika mu se ukazala posle Tajne večere. Hristos je sa učenicima otišao na Maslinsku goru, gde je u molitvi proveo čitavu noć. Juda je javio vojnicima gde se nalazi i rekao im: „Koga ja celivam, onaj je, držite njega“ (Mt. 26,48).
Kako je nastala slavna „Kokoška“? Priča o prvom Faberžeovom uskršnjem jajetu
Davne 1885. godine ruski car Aleksandar III Aleksandrovič, iz dinastije Romanov, želeo je poseban poklon za svoju suprugu Mariju Fjodorovnu. Iako informacija nije u potpunosti proverena, veruje se da je car znao da je njegova žena u detinjstvu obožavala jaje koje se otvaralo poput babuški, a koje je imala njena tetka, princeza Vilhelmina od Danske.
Tog Uskrsa on želeo da je obraduje takvim jedinstvenim poklonom – samo dosta raskošnijim.
OD KNJIGE DO DUŠE 