Category Archives: Zanimljivosti
Običaji na Bogojavljenje
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Bogojavljenje, a za ovaj praznik vezuje se mnogo lepih običaja!
Bogojavljenje se slavi 19. januara, na dan kada je 30. godine naše ere, Isus Hrist – koji je dotle, kao drvodelja, živeo uz majku i njenog muža Josifa – napunivši tri decenije, pozvao Jovana Preteču da ga u reci Jordan krsti.
Danas je Krstovdan
Srpska pravoslavna crkva slavi danas (zimski) Krstovdan – dan koji se slavi uoči Bogojavljenja, i prvi dan posle Božića kada pravoslavni poste. U ponoć zamislite želju i proverite kako vetar duva!
Srpska Nova godina ili Mali Božić
Četrnaestog januara srpska pravoslavna crkva slavi dan svetog Vasilija Velikog (Mali Božić) i Srpsku Novu godinu. Ovaj dan se u Srbiji obeležava i kao krsna slava.
U vreme Karađorđa, skupštinska zasedanja održavala su se na dan Malog Božića. Januar je najpogodnije vreme da se podnose izveštaji, prave godišnji pregledi i prave planovi za predstojeću godinu.
10 danas uobičajenih imena koja su izmislili pisci
Šta je ime osim lepe kombinacije slova koja je osmišljena da je izgovaramo svaki dan? Zato što je mašta bezgranična, a brojni veliki pisci više vole da izmisle ime kako bi njihov lik bio jedinstven, neobičan.
Pravo iz njihovih umova, ova imena su međutim postala danas uobičajena i možemo ih čuti na sve četiri strane sveta, a da nekad i ne znamo da su njihovi vlasnici najpre bili likovi iz knjige, piše Un Monde Litteraire.
Bosiljak u narodnoj tradiciji
Bosiljak, basilienkraut, takođe i bosiok, bosilje, bažuljak, vasleđen, velsagen, vesligen, vesliđan, fesliđan, feslidžan, fesliđen, fesligen, mislođen, mislođin.
Bosiljak igra izvanredno važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, u medicini, u poeziji srpskog naroda. »Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je zar uzrok taj što Bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita Bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka struk Bosiljka na grob posadi« (Josif Pančić, Botanika, Beograd, 1868, 251). U jednoj Vukovoj pesmi (5. 708) kaže se: »U ruku joj mača od Bosiljka, od Bosiljka, od srpskoga cveća«.
Danas je Sveti Stefan
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana, zaštitnika loze Nemanjića. Arhiđakon Stefan je prvi svetitelj koji je nastradao za hrišćansku veru, pa se ovaj praznik slavi kao sećanje na njegov život.
Мир Божији, Христос се роди!
Данас, 7. јануара, православни хришћани прослављају Божић, најрадоснији међу свим празницима. Иако Библија не наводи тачан датум рођења Исуса Христа, божијег сина, хришћанска црква одлучила је да тај дан прогласи за дан његовог рођења. Божић се празнује три дана. Први дан Божића, по јулијанском календару, слави се 7. јануара (25. децембра по грегоријанском). На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и Божићног славља. Љубав, радост, дух захвалности и доброчинства испуњавају овај празник, зато га проведите окружени својим најмилијим особама. Мир Божији, Христос се роди!
Običaji koji se vezuju za Badnji dan
Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić. Evo koji običaji se vezuju za jedan od najsrećnijih dana u godini.
Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Za badnjak, badnje drvo, seče se, najčešće, stabaoce ili, samo, grana hrasta koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i sve su povezane s porodičnim kultom ognjišta.
Kako je zaista nastala legenda o Deda Mrazu i gde je tu srpski Božić Bata?
Nema deteta koje danas ne zna ko je simpatični dekica u crvenom odelu koji donosi poklone i paketiće „ako ste bili dobri“. Deda Mraz je sastavni deo proslave božićnih i novogodišnjih praznika već vekovima, ali njegov zadatak, izgled, pa i ime mnogo su se vremenom promenili.
Lik dobrodušnog dekice koji deci donosi poklone prisutan je u pričama i legendama naroda širom sveta. Ime i izgled ovog darodavca variraju od kulture do kulture, ali se smatra da su za pojam današnjeg Deda Mraza najzaslužnija predhrišćanska verovanja germanskih i slovenskih naroda koja su, pokrštavanjem ovih naroda, kombinovana sa likom hrišćanskog Svetog Nikole.
Ali, krenimo od početka.
Read the rest of this entryInteraktivne igračke našeg detinjstva: 12 istina o čudesnom svetu papirnih lutaka
Dvodimenzionalne lutkice odštampane na papiru i namenjene za sečenje omiljena su zabova više od dva veka.
Prva papirna lutka štampana je 1810. godine u Londonu, a među prvim je bila ona sa likom kraljice Viktorije. Engleska lutka, kako je bio naziv prve papirnate lutkice, dolazila je sa nekoliko odevnih predmeta u vidu korseta i slojevitih podsuknji, a trend papirne zabave proširio se i na ostatak Evrope. Smatra se da je najveći proizvođač u Velikoj Britaniji bila kompanija S&J Fuller sa svojom ručno oslikanom lutkicom Little Fanny. 1828. izdavačka kuća McLoughlin Brothers je postala najpoznatiji proizvođač papirnih lutki u Americi a potom i svetu. Setovi u zasebnim kutijama bili su skupi i prava retkost i mogli su da ih priušte samo bogatiji.
OD KNJIGE DO DUŠE 