Category Archives: Psihološki kutak
ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ И КОМУНИКАЦИЈА
Начин опхођења са особама са инвалидитетом је заснован пре свега на поштовању и учтивости. Не постоје правила у комуникацији која су примењива у свим ситуацијама, али неке универзалне принципе можемо истаћи.
КО ЈЕ „КРИВ“ ЗА (НЕ)УСПЕХ
Једна од најистакнутијих карактеристика људских бића јесте потреба да објасне ствари око себе и да утврде узроке. Да одговоре на питање „Зашто?“. Неко би рекао да смо праве машине у потрази за смислом и разлозима. „Зашто су то урадили? Зашто нисам успео/ла боље да обавим посао? Зашто не могу да се контролишем?“ И тако сваког дана небројено пута.
Poltronstvo
U svakoj velikoj grupi postoji hijerarhija unutar koje se uspostavlja dinamika između različitih društvenih uloga. Uloga poltrona je da se predstavlja kao „šefov čovek” namećući se kao posrednik između nadređenog i podređenih.
ЗАШТО СУ „ДОБРА“ ДЕЦА ПОНЕКАД ОКРУТНА
Зашто велики број до тада „добре“ деце почиње да се понаша агресивно према вршњацима у једном периоду? Који су мотиви оваквог понашања? Шта родитељи и наставници могу предузети? Ово су нека од питања која се намећу сваки пут када чујемо за неки од случајева вршњачког насиља.
Ludnica – tekst doktora Vladimira Đurića
Naleteh na jedan tekst, koji kruži ovih dana internetom kao zaraza, a koji je na svojoj Facebook strani postavio doktor Vladimir Đurić, psihoterapeut i specijalizant psihijatrije. U postu je doktor Đurić opisao scenu iz jedne duševne bolnice, koja je na njega ostavila najjači utisak od svega što je do sad video. Saosećajnost sa drugima je najvrednija ljudska osobina i suština date moći pojedincima je da zaštite i pomognu onima kojima je pomoć potrebna. Kažu, da se razvijenost određenog društva meri po tome kako se ponaša prema najslabijim svojim pojedincima. Sudeći po ovom tekstu – ima nade za nas…
Prenosim post u celini – pročitajte ga:
ЉУТЊА И БЕС
Чак и када је слабог интензитета љутња је једна од емоција са најсложенијим последицама како за појединца који је осећа, тако и за окружење. Може се рећи да је љутња, а нарочито бес једна од друштвено најнепожељнијих емоција. Стога психијатри, психолози и саветници на различите начине покушавају помоћи људима да управљају својом љутњом и бесом (да је разумеју, препознају, контролишу, усмеравају).
Rad na sebi je terapija budućnosti: Ljudi su pobegli u bolest jer im je život postao pretežak!
Ljudi postaju sve više svesni kako je glavni cilj farmaceutskih industrija briga oko profita, a ne zdravlja ljudi. Zato je sve važnije da se u ovim vremenima, kada kriza sve više potencira psihička oboljenja, ljudi okrenu zdravijoj alternativi – knjigama samopomoći i individualnim terapijama koje obećavaju rad na sebi. Prema rečima poznatog hrvatskog specijalistе za psihoterapiju dr Vladima Grudena, radi se o terapijama budućnosti.
ЉУБОМОРА КОД ДЕЦЕ
За многе родитеље рођење новог детета је тренутак када се први пут суоче са дечијом љубомором. Готово неизбежно, долазак млађе сестре или брата представља стресну ситуацију за старије дете. Могу се издвојити три типа околности које стрес повећавају. Прва је одсуство мајке због порођаја. Нарочито уколико је то одсуство дуготрајније, посете мајци могу ублажити интензитет стреса.
Mit o bezuslovnoj ljubavi
Predstava o bezuslovnoj ljubavi, u kojoj je neko voljen takav kakav je, deluje veoma primamljivo. Izgleda da je ljudima privlačnije da budu voljeni na ovaj način nego da oni nekog drugog vole „bezuslovno”. Zato se treba zapitati šta je bezuslovna ljubav i da li je uopšte moguća.
ОД ДИЈЕТЕ ДО ПОРЕМЕЋАЈА ИСХРАНЕ
У западној цивилизацији лепота тела се високо вреднује. Нарочито када је у питању женско тело. Зато су девојке, а све више и девојчице, под великим притиском да изгледају на друштвено пожељан начин. Уколико сматрају да то не успевају или им то кажу други, спремне су на интензивне и често опасне дијете. Дијете су, широко одређено, све врсте смањења уноса хране у циљу измене облика и тежине тела. Тај циљ је у данашње време најчешће “идеал мршавости“, па ћемо стога овде говорити о тзв. “анорексији“ специфичном поремећају исхране који није, наравно, обавезна последица сваке дијете.
OD KNJIGE DO DUŠE 