Category Archives: Psihološki kutak
Sreća na Balkanu
Ko od nas ne želi da živi tako što će biti srećan ili bar zadovoljan svojim životom. Mnogima su lično zadovoljstvo i sreća, ali i zadovoljstvo i sreća onih koje vole važni životni ciljevi. U našem jeziku se reč sreća odnosi i na doživljaj i na događaj. Sreća je osećanje veoma snažnog zadovoljstva, ali i kada se dogodi nešto što je za osobu veoma povoljno. Ono što povezuje ova dva različita značenja reči sreća je želja. Kada neko ostvari neku svoju želju, tada oseti zadovoljstvo, a ako je želja veoma važna, tada oseti sreću.
Imati mnogo prijatelja u životu nije veliki uspeh, to je jedan oblik samozavaravanja!
Imati mnogo prijatelja u životu nije veliki uspeh, to je jedan oblik samozavaravanja. Ljudi koji ulaze u tvoj život najčešće ulaze u tvojim svetlim trenucima, onda kada si na vrhuncu svojih sposobnosti, kada ih imaš nečim zadiviti, bilo to neko znanje, umeće ili slava, ulaze u trenucima tvog materijalnog blagostanja, kada imaš nešto dati što oni nemaju, te osećaju da uz tebe mogu dobiti nešto što im nedostaje i treba.
НИЈЕ ЛОШЕ ПОВРЕМЕНО СЕ ОСЕЋАТИ ЛОШЕ
Свако од нас се у неком периоду свог живота сретне са болом, узнемиреношћу, или се једноставно осећа лоше. Узрок може бити физичка повреда или негативна емоционална реакција попут туге, разочараности, стрепње. Ми некада можемо да се припремимо, да предвидимо ситуацију, али некада и не можемо. Осим тога, доживљај бола (емоционалног и/или физичког) није увек истог интензитета. Неки људи су осетљивији од других па емоционална реакција наилази брзо и преплављује их. Они се често у тим ситуацијама осећају као да то стање неће никад проћи и да не могу и неће моћи да се носе са тим.
ОСНОВНА ЖИВОТНА УВЕРЕЊА
Основна животна уверења су дубоко укорењени ставови и/или претпоставке којих се чврсто држимо када размишљамо о себи, другима, будућности и животу уопште. На жалост, често су у великој мери у нескладу са реалношћу и доносе нам више штете него користи у свакодневном животу. Ставови и уверења имају велики значај за нас јер представљају неку врсту филтера за информације које стижу до нас. На пример, уколико развијете уверење да имате вишак килограма ваш ум ће стално трагати за потврдом истог и искључивати информације које су у нескладу. Ова грешка мишљења често постаје основа за психлошки условљене поремећаје исхране.
ЗАДОВОЉСТВО СОБОМ И САМОПОУЗДАЊЕ
Иако је доживљај себе релативно стабилна психолошка појава, подложан је променама и често је резултат наших акција и понашања. Стога би било добро разумети како то утичемо на ниво задовољства собом и како можемо бити самопоузданији.
Психофизичка истрошеност („Burn-out“ синдром)
Уколико се у дужем периоду осећате беспомоћно, исцрпљено, уколико вам свакодневни проблеми делују непремостиви и немате енергије чак ни да се забринете, а камоли да нешто предузмете, оправдано је претпоставити да је ваша способност адаптације доведена у питање. Ово стање може озбиљно угрозити ваше функционисање на послу, у односима са људима, чак и физичко здравље. Зато је добро препознати неке ране знаке истрошености како би били у стању да је спречимо или макар умањимо интензитет и скратимо трајање.
Borci smo kada kažemo da ćemo izdržati još ovaj dan!
Mi nismo borci kada samo idemo napred, borci smo kada se susrećemo sa svojim strahovima i sumnjama, kada se susrećemo s neodlučnošću i slabošću u sebi, kada nailazimo na prezrive poglede i obeshrabrenja i uprkos svima njima idemo napred.
Mi nismo borci kada samo idemo napred, borci smo kada nam drugi kažu da nećemo uspeti, kada nam sapliću noge i kada nas iza leđa kleveću u ogovaraju a mi uprkos svemu napred idemo.
Najviše se čovek razočara očekujući od drugih ono što je sam spreman dati!
Najviše se čovek razočara očekujući od drugih ono što je sam spreman dati. Jer da dobije poziv čoveka kog smatra prijateljem u pola noći bi skočio i potražio ga da mu pomogne, bez obzira na vreme i okolnosti. Ali kada se sam nađe u teškoj situaciji, nikoga na vidiku, čak ni onih koji su se zaklinjali da će uvek biti s njime, da ga neće ostaviti ni onda kada mu je najteže. Kada vidi da je ostao sam shvati da je zapravo celo vreme pogrešno procenjivao druge.



























