Category Archives: Priče, pesme, intervjui
Hleb naš nasušni – Momo Kapor
Gladni stolećima, kupujemo više hleba nego što nam je potrebno. A, onda ga bacamo. Hleb u đubretu nije dobar prizor. On sluti na zlo. I zlo dolazi.
Naši stari su nas učili da podignemo komad hleba koji je pao na zemlju, da dunemo u njega, poljubimo ga i prekrstimo se.
O prljavim sudovima
Piše Hipsterkeva
Nesto gledam ove prljave sudove u sudoperi. Dobro, i oko sudopere, i razmišljam. Imate li predstavu koliko je teško doći do te gomile, svojih sopstvenih, prljavih sudova? Prvo, samci ne mogu ni u ludilu da naprave ovoliko sudova za 24 sata. Šanse nema. Znači, morate da imate porodicu da biste imali ovoliko prljavih sudova.
Kako do porodice? Udajom, rađanjem dece. Negovanjem te dece do stadijuma da sami stave sudove u sudoperu, što podrazumeva enormnu količinu truda i brige i negovanje te iste dece. Sam taj stadijum em dugo traje, em košta i para i živaca.
Самосталност
Беседио отац Предраг Поповић
Човек је самосталан да би могао доносити зреле одлуке зарад заједнице у којој се налази. Зрелост се и мери одлукама. То је разлика између зрелог човека и детета. Дете не одлучује за себе, већ други то раде за њега. И први проблеми при одрастању настају када крену одлуке. Тада знамо да одрастамо. Настаје збуњеност. То је попут птице која треба да полети први пут и да крене у лов. Збуњена и уплашена.
Kada s nekim možete da se smejete, zajedno možete sve
Iz knjige Jelene Pantić „Kad porastem biću ja“
U nekoj bajci, ne sećam se više kojoj, jedan kralj je tražio muža za svoju ćerku princezu.
Rekao je da će njenu ruku dati onom koji uspe da je nasmeje.
Kad razmišljam šta mi je najvažnije da muškarac kom ću pokloniti svoje srce ima, uvek mi spontano prvo padne – da ume da me nasmeje.
I da možemo da se smejemo zajedno.
Ја (Магдалена Реџовић)
Шта теби значи ово моје ја?
Како ме одређује прво лице једнине?
Јесам ли усамљени сновидац, приповедач и маштар,
Књигочитач, стихотворац, животописац и сваштар?
Srećan je – Adalbert Ludvig Baling
Srećan je
ko svoju sreću
deli sa drugima.
Srećan je
ko upozna nekog čoveka
za kojeg može reći:
srećan sam što postojiš!
Srećan je
ko može verovati
da nikad u životu
nije kasno
iznova započeti…
Mudre reči Alberta Ajnštajna
Najvažnija ljudska težnja je težnja za moralnošću u našem delovanju. Naša unutrašnja ravnoteža, čak i naša egzistencija zavisi od toga. Jedino moralnost u našem delovanju može dati lepotu i dostojanstvo našem životu.
Господ свакоме даје крст према снази – колико ко може да понесе
Био један простодушни сељанин, који је живео од плодова рада својих руку, али је зарађивао јако мало: једва је успевао да прехрани себе и своју породицу. Пошао је једном на обалу мора, сео на камен и почео да посматра како на пристаниште пристају велики бродови са богатим товарима, како их затим истоварају и шаљу робу у град на продају. И дошла му је у главу грешна мисао: „Зашто је Господ једним људима дао богатство и свега довољно, а друге оставио да живе у беди?“ И почео је да се жали на своју јадну судбину.
Кухиња – Магдалена Реџовић
Кухиња је моја
Далеко од оне из снова.
Некад је учионица,
Некад радионица,
Некада читаоница,
Некад играоница,
Некад је место где речи у стихове се свију.
Пријатељи – Гордана Славковић
Брзо смо се налазили
И чврсто стезали.
Бирали смо се по тежини речи,
Препознавали се по искри
Што из додира варничи.
За једну мисао сви смо се хватали,
Од једне капи вина сви напијали.
OD KNJIGE DO DUŠE 