Iz knjige Jelene Pantić „Kad porastem biću ja“

U nekoj bajci, ne sećam se više kojoj, jedan kralj je tražio muža za svoju ćerku princezu.

Rekao je da će njenu ruku dati onom koji uspe da je nasmeje.

Kad razmišljam šta mi je najvažnije da muškarac kom ću pokloniti svoje srce ima, uvek mi spontano prvo padne – da ume da me nasmeje.

I da možemo da se smejemo zajedno.

Kad s nekim možete da se smejete od srca, to znači da ste opušteni pored te osobe, da imete poverenja.

To znači i da imete sličan nivo inteligencije i verovatno sličan sistem vrednosti (koliko god neromantično ovo zvučalo, jako je važno).

Kad s nekim možete da se smejete, zajedno možete sve.

Ko ume da se smeje i nasmeje, od svega može da napravi bajku.