Category Archives: Preporuka
Tajanstvena knjiga napisana na nepoznatom jeziku – Rohonc Codex
Stare knjige su oduvek privlačile veliku pažnju, pogotovu ako su napisane nekim tajanstvenim pismom. Ko zna kakve se sve tajne i saznanja u njima nalaze. O misterioznoj knjizi Rohonc Codex se do skoro nije mnogo toga znalo, osim da ima 448 stranica i da se pojavila u Mađarskoj u 19. veku. Ne zna se ko je i gde je napisao knjigu, kao ni šta u njoj piše, jer je tekst u njoj napisan tajanstvenim jezikom i pismom koje se sastoji od skoro 200 simbola. Poreklo rukopisa se još uvek nagađa, ali pretpostavke su da potiče ili iz starog Sumera, Indije ili pak drevne Mađarske. Knjiga je bogato ilustovana prikazima iz ratova, a ispunjena je simbolima koja ukazuju na više religija – hrišćanstvo, islam, pa čak i hinduizam.
Naučnici širom sveta rade na dešifrovanju ove tajanstvene knjige. Knjiga je skenirana i dostupna je na internetu, tako da možete i sami da se okušate u razrešavanju ove misterije.
Interaktivne igračke našeg detinjstva: 12 istina o čudesnom svetu papirnih lutaka
Dvodimenzionalne lutkice odštampane na papiru i namenjene za sečenje omiljena su zabova više od dva veka.
Prva papirna lutka štampana je 1810. godine u Londonu, a među prvim je bila ona sa likom kraljice Viktorije. Engleska lutka, kako je bio naziv prve papirnate lutkice, dolazila je sa nekoliko odevnih predmeta u vidu korseta i slojevitih podsuknji, a trend papirne zabave proširio se i na ostatak Evrope. Smatra se da je najveći proizvođač u Velikoj Britaniji bila kompanija S&J Fuller sa svojom ručno oslikanom lutkicom Little Fanny. 1828. izdavačka kuća McLoughlin Brothers je postala najpoznatiji proizvođač papirnih lutki u Americi a potom i svetu. Setovi u zasebnim kutijama bili su skupi i prava retkost i mogli su da ih priušte samo bogatiji.
Кухиња – Магдалена Реџовић
Кухиња је моја
Далеко од оне из снова.
Некад је учионица,
Некад радионица,
Некада читаоница,
Некад играоница,
Некад је место где речи у стихове се свију.
Пријатељи – Гордана Славковић
Брзо смо се налазили
И чврсто стезали.
Бирали смо се по тежини речи,
Препознавали се по искри
Што из додира варничи.
За једну мисао сви смо се хватали,
Од једне капи вина сви напијали.
5 zaboravljenih književnica antičkog sveta
Uprkos problemima, mnoge žene starih vremena su uspele da se izbore sa surovim ograničenjima i pronađu način da se izraze putem književnosti.
Samo nekolicina ženskih pisaca antičkog sveta je danas poznata, zahvaljujući zanemarivanju i padanju u zaborav. Dela koju su sačuvana su takođe retkost, zato što ženama nisu bile pružane istovetne pogodnosti za obrazovanje kao muškarcima. Uprkos tome, mnoge žene su uspele da se izbore sa surovim ograničenjima i pronađu način da se izraze putem književnosti, piše For Reading Addicts.
Na spisku koji sledi navedeno je samo nekoliko književnica antičkog doba čija su dela sačuvana i kojima je odato priznanje:
Džonatan Svift
Na današnji dan, 30. novembar 1667. godine, u Dablinu, rođen je Džonatan Svift, irski pisac i satiričar. Njegove najpoznatije knjige su: „Argument protiv ukidanja hrišćanstva“ („An Argument Against Abolishing Christianity“) iz 1712. godine, „Guliverova putovanja“ („Gulliver’s Travels“) iz 1726. godine i „Skroman predlog“ („A Modest Proposal“) iz 1729. godine.
Veći deo svojih knjiga objavio je pod pseudonima: Lemjuel Guliver (Lemuel Gulliver), Ajzak Bikerstaf (Isaac Bickerstaff) i M.B. Drapier (M.B. Drapier).
Најизвеснија неизвесност
Димитрије Јаничић о књизи „Смрт“ професора Владимира Јанкељевића.
Ових дана много је смрти међу нама. Корона нам однесе многе пријатеље и познанике. Болнице су све пуније, а наше могућности све скромније. Овај текст сам написао и објавио као приказ једне књиге. Његова актуелност данас је некако већа, па га ево и овде за оне који имају храбрости да се теоријски и филозофски суоче са смрћу као неизбежном неминовношћу.
11 Naučnih činjenica o čitanju knjiga
Danas mnogi mladi, na žalost, smatraju da je čitanje knjiga hobi introvertnih, slabih i asocijalnih ljudi. Međutim, oni su u velikoj zabludi, jer nečitanjem lišavaju sebe ne samo zadovoljstva koje svaka knjiga može da pruži, nego i raznih pozitivnih efekata čitanja. Nauka je snažnim činjenicama potkrepila tvrdnje da čitanje knjiga donosi mnoge koristi, prije svega kada su u pitanju emocionalni i intelektualni kapaciteti mozga. Pa da krenemo redom.
Biti ljudsko biće svodi se na traganje za lepotom
Može li lepota da bude oduzeta čoveku?, upitao je prvi drugoga.
Meni je oduzeta, odgovorio je drugi, jer ne mogu da je se setim. Čovek je oslepeo u nesreći koju je doživeo kao dete. Svake noći se molim Bogu Onostranom da mi povrati vid, kako bih opet mogao da spoznam lepotu.
Da li je, dakle, lepota samo nešto što mora da se vidi?, upitao je prvi.
Naravno. Takva je priroda lepote. Kako možeš da ceniš umetniko delo ako ga ne vidiš?
Из романа „Кристал и сузе“ Леле Ликар
– … Бог је у врт еденски спустио Адама и од његовог ребра, док је спавао начинио жену, Еву, да му прави друштво… – говорио је мушки глас.
– Да, али као Евин директни потомак по полној линији наследности осећам крајњу огорченост због сурове одмазде коју је господин Бог онако олако, у наступу, више људске, него божанске сујете, приписао сиротој радозналој и оскудно одевеној првој овоземаљској жени. Зар је прамајка крива што је смештена усред толиких искушења? Шта ће тамо змија, која је, поред свих својих особина, као сто су рецимо лукавост и злоба, још и полиглота, па се као од шале споразумева са гологрудом човечицом, саветујући јој управо оно што ова ни у ком случају не би смела да чини.
OD KNJIGE DO DUŠE 