Na današnji dan, 30. novembar 1667. godine, u Dablinu, rođen je Džonatan Svift, irski pisac i satiričar. Njegove najpoznatije knjige su: „Argument protiv ukidanja hrišćanstva“ („An Argument Against Abolishing Christianity“) iz 1712. godine, „Guliverova putovanja“ („Gulliver’s Travels“) iz 1726. godine i „Skroman predlog“ („A Modest Proposal“) iz 1729. godine.

Veći deo svojih knjiga objavio je pod pseudonima: Lemjuel Guliver (Lemuel Gulliver), Ajzak Bikerstaf (Isaac Bickerstaff) i M.B. Drapier (M.B. Drapier).

Njegov otac Džonatan bio je advokat i umro je od sifilisa nekoliko meseci pre nego što se Džonatan mlađi rodio. Džonatanova majka Abigejl mučila se kako bi ga prehranila, a povrh svega toga, Džonatan je bio veoma bolešljivo dete.

Kako bi mu pružila najbolje uslove za odrastanje, majka ga je poslala da živi sa stricem Godvinom, koji je bio imućan advokat i omogućio mu je, u to vreme, najbolje moguće školovanje. Sa četrnaest godina je upisao Triniti koledž u Dablinu , učio je istoriju, logiku i filozofiju, ali nije bio naročito dobar student. Diplomirao je umetnost 1686. godine.

Politički nemiri u zemlji prisilili su ga da prekine školovanje i ode u Englesku. Majka mu je našla posao sekretara i asistenta državnika Vilijama Templa, za koga je radio deset godina, pomažući mu oko političkih poslova, ali i pišući i objavljujući svoje eseje i memoare. Templ je bio oduševljen sposobnostima mladog Svifta i poveravao mu je veoma važne zadatke.

Dok je radio za Templa, Svift je upoznao Ester Džonson, ćerku jednog od Templovih sluga, sa kojom se tokom godina zbližio i uprkos razlici u godinama, dosta godine kasnije, stupio u romantičnu vezu koja će trajati do njegove smrti. Dok je bila dete Džonatan je bio njen učitelj i mentor i dao joj je nadimak Stela. Prema nekim izvorima oni su se venčali 1716. godine, a Svift je čuvao pramen njene kose sve vreme.

Džonatan je magistrirao 1692. godine na univerzitetu Oksford, još dok je bio u Templovoj službi, koji mu je kasnije i pomogao da ostvari svoju želju da postane sveštenik. Nakon Templove smrti 1699. godine, završio je i objavio njegove memoare. Džonatan je doktorirao na Triniti koledžu 1702. godine. Njegova dela su postala veoma popularna u društvu, a on je 1710. godine postao urednik lista “Examiner”. Kasnije se posvetio politici i pisanju političkih pamfleta. Svift se vratio u Dablin iz političkih razloga i 1713. godine je postao dekan u katedrali sv. Patrika. U ovom periodu je napisao svoje najbolje delo “Guliverova putovanja”. U ovoj knjizi je kroz metafore prikazao politički i društveni položaj Irske u odnosu na Englesku. Knjiga je štampana anonimno 1726. godine i odmah je postigla veliki uspeh iako je predstavljena kao knjiga za decu, zbog fantastičnih elemenata.

Njegova dugogodišnja ljubav, Ester Džonson, razbolela se nedugo posle objavljivanja njegove knjige. Preminula je 28. januara 1728. godine. Te noći započeo je delo „Smrt gospođice Džonson“. Mnogo godina kasnije na njegovom radnom stolu pronađen je pramen kose i ceduljica na kojoj je pisalo „Samo ženska kosa“.

Na žalost, ovo je, bila samo prva u nizu smrti njemu dragih ljudi. Godine 1732. preminuo je njegov prijatelj i saradnik Džon Gej, a tri godine kasnije i Džon Arbutnot. 1738. godine pisac je počeo da pokazuje prve znakove bolesti, a 1742. doživeo je srčani udar koji mu je oduzeo moć govora i učinio ga mentalno nestabilnim, što su pojedini hroničari iskoristili da unize značaj njegovih knjiga, tvrdeći da su plod demencije. Godine 1744. preminuo je Aleksandar Poup, a 19. oktobra 1745. godine, preminuo je i Džonatan Svift. Prema vlastitoj želji sahranjen je pored Ester Džonson. Deo svog bogatstva poklonio je Sent Patrik bolnici za mentalno obolele, koja je otvorena 1757. godine, a koja postoji i danas.