5 zaboravljenih književnica antičkog sveta

Uprkos problemima, mnoge žene starih vremena su uspele da se izbore sa surovim ograničenjima i pronađu način da se izraze putem književnosti.
Samo nekolicina ženskih pisaca antičkog sveta je danas poznata, zahvaljujući zanemarivanju i padanju u zaborav. Dela koju su sačuvana su takođe retkost, zato što ženama nisu bile pružane istovetne pogodnosti za obrazovanje kao muškarcima. Uprkos tome, mnoge žene su uspele da se izbore sa surovim ograničenjima i pronađu način da se izraze putem književnosti, piše For Reading Addicts.

Na spisku koji sledi navedeno je samo nekoliko književnica antičkog doba čija su dela sačuvana i kojima je odato priznanje:

sapfo-830x0-1

Sapfo od Lezbosa
Sapfo je bila starogrčka pesnikinja koje živela između 610-580. godine p.n.e. Bila je poznata po svojih deset knjiga stihova, ali su do srednjeg veka svi primerci izgubljeni. Ono što danas znamo o njenim delima je zahvaljujući citatima koje su drugi pisci zapisivali. U celosti je sačuvana samo jedna pesma, i fragmenti druge, od samo 16 stihova, prenosi Laguna.

Enheduana
Enheduana, ćerka kralja Sargona, akadijskog kralja, bila je visoka sveštenica koja je živela između 2350. i 2250. godine p.n.e. i prvi je književni autor i pesnik u istoriji kojeg poznajemo po imenu. Sačuvano je najmanje 50 himni čije se autorstvo pripisuje Enheduani, uključujući tri himne posvećenih bogu meseca, Sinu, i tri sumerskoj boginji Inani, kao i mnogim hramovima i božanstvima. Otkrivene su pločice ispisane klinastim pismom koje su nastale 500 godina nakon Enheduaninog života, što dokazuje dugovečnost njenih dela.

Korina
Korina je živela u petom veku pre nove ere. Poznata je po tome što je pet puta pobedila tebanskog pesnika Pindara u pesničkom nadmetanju, za kog se pričalo da je bio toliko loš gubitnik da je navodno prozvao Korinu „krmačom“. Njena dela će se pominjati tek u prvom veku p.n.e, ali je zato sačuvana njena statua iz 4. veka p.n.e, kao i fragmenti njenih spisa iz 3. veka p.n.e.

Nosida iz Lokrija
Nosida je živela u Lokriju, na jugu Italije oko 300. godine p.n.e. Ona je bila pesnikinja helenskog porekla iz kalabrijskog Lokrija, za koju se verovalo da je bila ili učenica Sapfo, ili njena rivalka. Veruje se da je pisala ljubavnu poeziju, ali je očuvano samo dvanaest njenih epigrama.

Hipatija
Starogrčka naučnica Hipatija bila je prva poznata žena u istoriji koja se bavila matematikom, astronomijom i filozofijom. Živela je u Aleksandriji između 355-415. godine p.n.e. Nastradala je u razjarenoj rulji pristalica aleksandrijskog patrijarha, a svi njeni spisi koji su sačuvani u biblioteci stradali su tokom arapskih osvajanja. Krajem života se bavila naučnim radom, matematikom, kao i pronalascima i učiteljskim pozivom.

Izvor: Telegraf.rs

Posted on 8. decembra 2020., in Iz istorije, Knjige, časopisi, pisci i javna lica. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

<span>%d</span> bloggers like this: