Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
Teodor Ruzvelt
Teodor Ruzvelt ne smatra se samo jednim od najboljih predsednika SAD, već i jednim od najvećih Amerikanaca u istoriji. Tokom svog života, Ruzvelt je napravo toliko dostignuća da je jedan njegov savremenik izjavio: „Da sam živeo tri života, ne bih postigao ono što je Ruzvelt uspeo u jednom“. Tedi, kako su ga prijatelji zvali, bio je otelotvorenje entuzijazma, rođeni borac i optimista. Sto godina nakon smrti ovog velikog čoveka, moderni muškarci od njega mogu naučiti jednu vrlo važnu lekciju – Kako biti muškarac!
Tragovima Crnog Petra – Morea Banićević
Izdavačka kuća „Laguna“ je u septembru ove godine objavila novi roman hrvatske književnice Moree Banićević „TRAGOVIMA CRNOG PETRA“ Pročitajte šta je o njemu napisao moj poštovani saradnik Dimitrije Janičić.
NOVE PUSTOLOVINE
Čudesna biblioteka Beograda
Endrju Karnegi, bogati trgovac čelikom iz Pitsburga (SAD), duboko je verovao da će ljudi koji čitaju knjige izgraditi bolji svet. Zato je ponovo izgradio tri u ratu srušene biblioteke, po jednu u Francuskoj, Belgiji i Srbiji. Ova poslednja krije neke od najvažnijih knjiga i drevnih rukopisa.
Univerzitetska biblioteka u Beogradu nije obična biblioteka.
Нећу да мислим на Праг – Соња Ћирић
У издању „Лагуне“ објављен је у мају 2019. године роман „Нећу да мислим на Праг“ књижевнице и новинарке Соње Ћирић, која је поред овог – објавила још четири романа: Адаптација је бела, Не могу чекати сутра, Наша сјајна игра и Роман у мојој глави.
Прочитајте приказ мог поштованог сарадника, Димитрија Јаничића.
ИЗАЗОВИ ОДРАСТАЊА
Spasenija Marković, prva učena domaćica
Pisala je knjige i vodila školu, učeći naše dame kako da im trpeza bude ukusna i raznovrsna i na koji način da vode kuću.
Britko pero, slikarski talenat, dar za arhitekturu, filozofske teze i humanitarni rad – slovili su za „oružja“ kojima su se, u 19. i prvoj polovini 20. veka, samo retke žene uspešno služile. Put emancipaciji dama u Srbiji krčila je, na jedinstven način, i Spasenija Pata Marković (rođena 1891. godine). Njeno „oružje“ bile su – kulinarske čarolije, a čuveni „Patin kuvar“ ostalo je štivo za sva vremena.
Roman „Nešto strašno podseća na život“ Nebojše Milenkovića
U izdanju novosadske Akademske knjige objavljen je roman Nebojše Milenkovića „Nešto što strašno podseća na život“. Ono što je nama privuklo pažnju je činjenica da je glavni lik romana, ni manje ni više, nego baš bibliotekar.
О породици из пера Љиљане Хабјановић Ђуровић
Породица, то су они са којима делимо живот. Са којима имамо заједничке успомене. Они којима припадамо и који припадају нама. Којима дајемо себе и који нам дају себе.
Породица, то је један чврст затворен круг.
Породица, то су они на које се ослањамо. Који нас штите. Који нам пружају сигурност. Они који нам дарују нежност. Који нас греју својом топлином. Који нас ослобађају својим разумевањем.
Породица, то су они који су нам апсолутно одани и којима смо ми апсолутно одани. Они због којих нам ништа није тешко. За које све можемо. Који су због нас спремни на сваку жртву.
Породица, то су они које волимо највише на свету и који нас воле највише на свету.
Породица, то је љубав. То је безусловна љубав.
А крв? Крв је црвена, непрозирна и густа течност, посебног мириса и сланог укуса, као што смо учили из биологије.
Pravda bez moći je bezmoćna, moć bez pravde je tiranska – Blez Paskal
Blez Paskal (franc. Blaise Pascal; Klermon-Feran, 19. jun 1623 — Pariz, 19. avgust 1662) je bio francuski matematičar, fizičar i filozof.
Ovo su neki od njegovih citata:
* Ako želiš da se o tebi dobro misli, nemoj o sebi dobro govoriti.
* Čovek koji voli jedino samoga sebe, ništa ne mrzi toliko koliko da bude sam.
* Da bi se uspelo neophodna je disciplina. Redovitost, iskrenost i ustrajnost će vas dovesti do uspeha.
Сто десет година песме „Санта Марија дела Салуте“
Српска поезија слави 110 година песме „Санта Марија дела Салуте”. Лаза Костић ју је завршио 1909. године, годину пред своју смрт, када је први пут и објављена у издању Матице српске. У том тренутку, било је прошло већ деценију и по од како је прерано умрла песникова муза Ленка Дунђерски (1895), а тај догађај га је и подстакао да напише стихове који се и данас сматрају најлепшом српском љубавном поезијом. То време „безњенице”, као да није нагризало стубове на којима је песник у романтичарском заносу зидао четрнаест строфа своје „лабудове песме”, како је и сам о њој писао.
Branki Veselinović nagrada za životno delo
Međunarodni festival pozorišta za decu, čije se 26. izdanje održava od 22. do 27. septembra 2019. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće Nagradu za životno delo „Mali princ“ glumici Branki Veselinović i piscu Ranku Risojeviću, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu.
OD KNJIGE DO DUŠE 