Category Archives: Pomoć onima koji uče
14:14 (Воз је каснио два минута. Истина дуже од пола века) – роман Владе Арсића
У издању Доротеја објављен је роман Владе Арсића „14:14“ (Воз је каснио два минута. Истина дуже од пола века). Приказ романа написао је Димитрије Јаничић, познати писац, преводилац, књижевни критичар и наш драги сарадник. Прочитајте.
ЗАКАСНЕЛА ИСТИНА
Read the rest of this entryКатедра за библиотекарство и информатику
У оквиру Виртуелног дана отворених врата Филолошког факултета Универзитета у Београду, представљање студијског профила Библиотекарство и информатика са страним језиком заказано је за 18. април 2021. године у 14.30. На веб-страници Факултета ће благовремено бити објављен линк за присуствовање. Сви заинтересовани за овај студијски профил добродошли су да се укључе, чују нешто више о садржају студија и поставе питања.
Knjiga sa dušom – „Crna ptica“ Aleksandre Jovanović
Dimitrije Janičić, poznati pisac, prevodilac i književni kritičar, o knjizi „Crna ptica“ Aleksandre Jovanović (Beograd: Kreativni centar, 2020).
Halo efekat u nastavi – moć prvog utiska
Tekst napisala Srbijanka Stanković
Halo efekat je pojava koja se odvajkada primenjuje u nastavi i radu sa decom, a koje vaspitači, učitelji, nastavnici i profesori često čak nisu ni svesni. Na drugoj strani nalaze se učenici koji veoma uspešno prepoznaju ovu pojavu i često je registruju kao problem. I zaista, halo efekat u nastavi može da izazove ozbiljnu neprijatnost i nepravdu u odeljenju.
Takođe, nastavnici koji se vode principom ove pojave mogu izazvati nesuglasice u učeničkom kolektivu, a decu nesvesno podstaći da postanu zavidna prema svojim vršnjacima. Halo efektom se najčešće osete „podele” među učenicima i to obično na one koji su pametni, dobri i vaspitani i one koji ove osobine ispoljavaju u manjoj meri ili ih uopšte ne ispoljavaju.
Šta je zapravo halo efekat i kada se on ispoljava u nastavi, ali i do kakvih posledica dovodi? O tome pročitajte u redovima koji slede.
Мухамед ел Хорезми – отац алгебре
Абу Абдулах Мухамед ибн Муса ел Хорезми (рођен око 780. године, а преминуо око 850. године) је био персијски математичар, астроном, астролог и географ из 9. века. Град Харезм, где је он рођен, је данашњи град Хива, док се Хорезмија, земља на доњем току реке Аму-Дарја, налази на подручју данашњег Узбекистана.
Oporezivanje frilensera
Građanima koji zarađuju u inostranstvu, radom na daljinu neće biti nimalo lako da sami obračunaju koliko državi treba da plate na ime poreza i doprinosa, što je od njih nedavno zatražila Poreska uprava, smatraju poreski stručnjaci. Ukazuju i da su stope po kojima se ove obaveze plaćaju u nekim oblicima radnog angažovanja visoke, kao najveće se spominju stope od čak 80 odsto, ali da će i pored nepoznanica i visokih stopa, obaveze ipak morati da se plate.
Piter Draker – otac savremenog menadžmenta
Piter Draker (Peter F. Drucker), otac savremenog menadžmenta, jedan od najoriginalnijih mislilaca 20. veka, rođen je 19. novembra 1909. godine u Beču. Doktorirao je iz oblasti javnog i međunarodnog prava dok je radio kao novinar u Frankfurtu. Pred naletom nacizma (1933.) odlazi u Englesku, a zatim (1937.) u Ameriku. Radio je kao novinar, konsultant, savetnik i predavač. Svoju profesorsku karijeru započeo je kao predavač iz predmeta politike i filozofije na Benington koledžu (Bennington College). Najveći uticaj na razvoj njegove karijere u pravcu menadžmenta imao je njegov rad kao konsultant u General Motors 1940. godine. Bio je profesor za menadžment na Visokoj školi za postdiplomske studije univerziteta Njujork, više od dvadeset godina. Predavao je sociologiju i menadžment na univerzitetu u Claremont – Kalifornija (od 1971. god.), po kojem je škola menadžmenta, 1984. godine, dobila njegovo ime.
Zbog kompjutera smo zapostavili pisanje rukom
Prema novim naučnim istraživanjima, veština pisanja je veoma bitna za dečiji razvoj, tvrde stručnjaci. Neurolozi tvrde da pisanje rukom aktivira područja u mozgu koji nam pomažu da učimo brže i bolje i da deca brže uče da čitaju kada nauče da pišu rukom, ali i bolje generišu ideje i zadržavaju informacije. Istraživanje je sproveo tim sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju, koji sada predlaže da nacionalne smernice moraju da obezbede deci da pohađaju neke časove rukopisa.
Henri Fajol – otac moderne teorije menadžmenta
Henri Fajol (fr. Henri Fayol, 1841 — 1925) smatra se tvorcem klasične organizacione teorije. On teoriju organizacije i upravljanja definiše kao grupu principa, pravila, metoda i procedura koji su nastali i provereni kroz opšte iskustvo. Među prvima razradio je funkcionalni princip organizovanja i istakao menadžment kao jednu od značajnih aktivnosti u preduzeću. Svoju teoriju zasnovao je na ogromnom iskustvu stečenom u jednom preduzeću, za koje je radio čitav život. Fajolov Opšti i industrijski menadžment objavljen u ediciji Tradicija pred vama, je svedočanstvo neprolaznosti ideja utemeljivača menadžmenta. Podrobnom uporednom analizom dolazi se do zaključka da je u odnosu na svoje savremenike Henri Fajol neuporedivo sveobuhvatnije opisao razne aspekte funkcije administracije (menadžmenta) u preduzeću i na taj način dao osnove savremenom menadžmentu.
Rad koji je napisala Milanka Stokić možete pročitati ovde.
10. septembar – Međunarodni dan prevencije samoubistava
U svetu godišnje preko 800.000 ljudi izvrši samoubistvo, a mnogo veći je broj pokušaja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj samoubistava u svetu je u poslednjih 50 godina porastao za čak 60 odsto. Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava (IASP) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije pokrenula je 2003. godine inicijativu da se 10. septembra svake godine obeležava Međunarodni dan prevencije samoubistava. Ovogodišnja tema je Raditi zajedno u sprečavanju samoubistva (Working together to prevent suicide).
OD KNJIGE DO DUŠE 