Category Archives: Pomoć onima koji uče
Слика 2 (Први септембар)
Написала Гордана Славковић
Први септембар и ја се волимо чудно. Некад са стрепњом, некад одушевљено. Свакако са емоцијама. Сем данашњег првог септембра. Преслишавам себе од раног јутра и ништа. Септембар без боје, мириса и укуса. Излежавам се без школског звона и дечјих осмеха. Не устајем док дан не поделим на преподне и поподне. Мислим на обавезе које силом извлачим из најудаљенијих можданих фиока. Ово могу урадити пре ручка, ово после поподневне дремке. Само да све буде безначајно и смирено. Треба нешто оставити и за вечерње сате. Може вече да се развуче као пантљичара и да ме испрепада походом мрава по бледој несаници.
Слика 1 (Не дирај то!)
Написала Гордана Славковић
Понедељак не излази из пиџаме. Развлачи се као лења кишна глиста. Треба га скратити. Не могу да му дозволим да се разбашкари превише и да ме смори. Још увек имам стрпљења за преподневне сате који споро извирују из ћошкова и гужвају се под првим сунчаним зрацима.
Уобичајени јутарњи ритуал не наговештава ништа необично. Све је под контролом. Почињем вежбе које сам преко лета оправдано запоставила. Време је да се вратим у колотечину. Ускоро, за петнаест дана, боже здравља негде после 10. септембра, кренућу у школу.
Слика између (Чекајући корону)
Написала Гордана Славковић
Ово што ћу сада написати далеко је од здравог разума. Ипак ћу написати иако ћу себе после критиковати. Критиковаћу себе свакако за све и свашта, па нек се у дежурном делићу мозга за преиспитивања нађе и овај оксиморон.
Како је диван дан да се човек разболи! Није могао бити бољи. Да смо га сами бирали, не бисмо га ишчепркали из вреле августовске прашине. Небо се не види. Уместо њега разливена је тамносива водена бојица. Дрвеће се увукло у себе. Безбројне нијансе зеленила закључале су се добровољно у најдаље одаје хлорофила. Ни шћућурених врабаца нигде нема. Обично их у овакав јесењи пејзаж бар наслутим на неком жбуну или испод стрехе. Баре грамзиво расту и преливају се из својих оквира. Август не личи на себе. Ни када нас је исцедио спарином, ни кад се самоиницијативно преформулисао у јесењи месец.
Postoji li u srpskom jeziku zamena za reči lajkovanje, selfi, bot ili striming
Šerovanje, lajkovanje, tvitovanje, jutjuber, instagramer, post, klip, influenser, notifikacija… samo su neke od brojnih novih reči koje je u javnom diskursu učestalio razvoj društvenih mreža. Promene koje su se dogodile u razvoju tehnologije i medija dovele su do toga da danas postanu sasvim uobičajene i reči kao što su selfi, trol, bot, bindžovanje, striming, gejmer, vlog, podkast, kopirajter, kraudsorsing… Za većinu tih reči u srpskom jeziku nema odgovarajuće zamene”, objašnjava u razgovoru za portal N1 profesor Slobodan Novokmet sa Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Поруке Малог принца
Много је времена прошло откако сам читао „Малог принца“.
Но, то је књига којој се повремено враћам. Да ме подсети на младост, а и да поново сагледам неке њене поруке, које важе и за маторе.
Сећате се цртежа на коме је приказано како је змијски цар прогутао слона.
Сви одрасли видели су на тој слици један обичан шешир.
Мали принц одмах схвата да слика приказује слона унутар огромне змије.
Када се у Малом принцу тражи да се нацрта јагње, цртеж се не прихвата. Али нацртана кутија одушевљава Принца, јер може да замисли јагње које је у кутији.
Lik Gospa Nole u istoimenoj pripoveci Isidore Sekulić
Napisala Vukosava Minić
Iza svake jake osobe stoji priča kako je život izgradio tu osobu i šta ju je učinilo jakom. Na jaku ženu se posebno obraća pažnja jer su žene obično nežnije, nemoćne i čuvane. Za ženu je normalno da bude slaba, onoliko koliko je normalno za muškarca da bude jak. Društvo je krivo za te stereotipe, jer ne dozvoljava ljudima da budu u potpunosti različiti. Navodno ih bodri da budu jedinstveni, ali u nekim već izgrađenim kalupima. Kako uvek biva – sve što je drugačije se izdvaja. I tako se i Gospa Nola izdvojila i bila upečatljiv karakter u svoje, ali i u naše vreme. Opisana kao visoka i krupna žena, u ni manje ni više nego haljini i vojničkim čizmama. Samo po izgledu je bila upadljiva.
10 najprevođenijih knjiga na svetu
Priredila Srbijanka Stanković
Da li znate šta povezuje simpatičnu „Pipi Dugu Čarapu“, zanesenog „Don Kihota“ i mudrog „Malog Princa“? Ukoliko ste mislili da Biblija i „Alisa u zemlji čuda“ nemaju nikakvih sličnosti, sasvim smo sigurni da će vas ovaj tekst razuveriti.
Naime, sva ova remek-dela svetske književnosti imaju jednu zajedničku crtu – spadaju u najprevođenije knjige na svetu. Neki od književnih bisera dospeli su na listu pošto su prevedeni na više od stotinu jezika.
Проф. Вујчић: И зато школујте децу, да истребимо коров
На свом Фејсбук профилу професор Зоран Вујчић, редовни професор Хемијског факултета у Београду и човек који се бескомпромисно бори за струку и науку, објавио је оштру критику свима који у ери епидемије ситуацију погоршавају пласирањем теорија завере.
Nativno oglašavanje – marketing strategija za novo doba
Tekst napisala Srbijanka Stanković
Da li ste već čuli za nativno oglašavanje? Bilo da ste novi u svetu digitalnog marketinga ili da već neko vreme pokušavate da pronađete najbolje marketing strategije za svoje poslovanje od velike koristi vam mogu biti upravo nativni oglasi.
Kakve su to organske reklame i da li svako može da kreira nativnu kampanju? O ovome i još zanimljivih činjenica o nativnom oglašavanju pročitajte u redovima koji slede.
ПОНОВНИ СУСРЕТ
Из пера Димитрија Јаничића
Повремено се враћам давно прочитаним књигама. Додуше, увек постоји неки разлог, него подсећање, неки сличан доживљај који то изазива. Необично, али многе од тих књига сада сасвим друкчије утичу на мене. Ваљда и због тога што их не читам на исти начин како сам то радио први пут. Не идем право, као некада. То ме подсети на једну пословицу афричког племена Масаи коју сам некада давно записао. Ако не знате – Масаи су они лепи високи Африканци чије сам мушкарце увек видео са копљем, делују достојанствено, а њихове жене имају сјајне манекенске и увек откривене груди. Они кажу: „ПРАВ ПУТ ВОДИ У ПРОПАСТ. ДО УСПЕХА СЕ УВЕК СТИЖЕ ЦИК-ЦАК (КРИВУДАВИМ) ПУТЕМ.
OD KNJIGE DO DUŠE 