Ukoliko bi Tomas Jang u današnje vreme otišao na intervju za posao, većina poslodavaca bi mu se verovatno ljubazno zahvalila na interesovanju, ali zaposlenje bi teško dobio. Gde su polimati danas?
Miloje Vasić, rođeni Gradištanac, bio je srpski arheolog, profesor na Beogradskom univerzitetu, član SANU Često je apostrofiran i kao „otac srpske arheologije“.
Ne prestajemo gledati kako se interesi naroda potčinjavaju interesima ličnosti i interesima koterija (moćnih političkih grupacija), reči su Stojana Novakovića (1842. Šabac – 1915. Niš), velikog naučnika i državnika druge polovine 19. veka, kome je posvećena izložba u SANU “Stojan Novaković i njegovo doba“ povodom 175 godina od njegovog rođenja.
„On nagnu pehar i ispi ostatak vina. Spusti ga na sto kraj sveće lojanice. Plamičak je izgarao. Poslednjiim treptajima svetla on primeti bledičast, belast odsjaj na rubu svog pehara. Tužno se osmehnu. Otrov je bio premazan samo na polovini ivice. Lazar je pio sa neotrovne strane. Dušan tiho izusti: „Bar se ti, dete, ne otrova“.
Dušan Stefan Nemanjić, car Silni, umro je 20. decembra 1355. godine ili 6863. godine od postanka sveta, u svojoj 48. godini života. Neki kažu nekoliko dana pošto je pao u postelju. Sahranjen je uz sve počasti u svojoj zadužbini – crkvi Svetih arhanđela kod Prizrena, u podnožju njegove Šar-planine. Ne zna mu se mesto i čas smrti. Bog zna.“ (Odlomak iz knjige „Zmaj i ždral“ Aleksandra Tešića)
Dok znatiželju naučnika širom sveta i dalje zaokuplja ideja o Atlantidi, mitskom ostrvu i civilizaciji, arheolozi ne odustaju od istraživanja i najskrivenijih delova pet milenijuma starih egipatskih piramida, a turizam na arehološkim lokalitetima u svetu cveta po principu „vidite ove ostatke, e sad zamislite…“, mi u Srbiji uskraćni smo za to da čak i zamislimo: da li ste se ikada zapitali i pokušali da saznate kako su na primer izgledale kraljevske palate naše najvažnije dinastije, osnivača Srbije – loze Nemanjića?
Ko je prvi propisao podelu dana na 24 sata, a ovih na šezdeset minuta? Mnogi istoričari smatraju da su Egipćani bili prva civilizacija koja je podelila dan na manje delove. Prvi sunčani satovi zapravo su bili kočići postavljeni jednostavno kako bi se pratilo vreme, a oko 1500. godine pre naše ere, Egipćani su razvili naprednije sunčane satove. Naime, šipke u obliku slova T postavljene su na tlo, a period između izlaska i zalaska sunca bio je podeljen na 12 delova, što odražava staroegipatski duodecimalni sistem. Sunčani satovi „najnovijih generacija“ polako su počeli da prate ono što danas nazivamo satima. Međutim, iako su sati u toku dana bili (manje-više) jednaki, oni nisu trajali isto cele godine: recimo, letnji sati su trajali duže nego zimski.
Dan Jugoslovenske narodne armije, praznik koji više ne postoji, godinama unazad obeležavan je 22. decembra. Za vreme Drugog svetskog rata, 22. decembra 1941. godine, osnovana je Jugoslovenka narodna armija, u Bosni i Hercegovini, koja svoj konačni naziv dobija tačno deset godina kasnije. Tadašnji predsednik SFRJ, Josip Broz Tito, bio je vrhovni komandant JNA, do svoje smrti, 1980. godine.
Pepe Muhika je jedan od malobrojnih političara na svetu koji je zadržao naklonost i poštovanje svog naroda, čak i nakon pet godina upravljanja državom. Takođe je jedan od najcenjenijih vođa Latinske Amerike i sveta. Njegov stav, za razliku od stava drugih političara, pre svega se rukovodi etikom. Ono najbolje jeste to što je tokom svog mandata uspeo da sa reči pređe na dela.
O bratu Mileve Marić Ajnštajn interesantan tekst na sajtu Dnevno.rs. Pročitajte ga…
RUSI GA SLAVE, A MI SMO GA ZABORAVILI: Srbi se ponose Milevom Marić Ajnštajn, a niko ne zna ko je NJEN ROĐENI BRAT
Mileva Marić, genijalna srpska naučnica i prva supruga Alberta Ajnštajna, makar imenom, dobro je poznata domaćoj javnosti. Sa druge strane, njen brat na ovom prostorima zaboravljena je ličnost iako je reč o stručnjaku svetske slave čije ime još uvek i te kako dobro pamte u Rusiji.
Da li ste znali da je slavna britanska književnica jedan od svojih najpoznatijih detektivskih romana napisala inspirisana još poznatijim slučajem kidnapovanja?
U čuvenom romanu Agate Kristi, “Ubistvo u Orijent ekspresu”, belgijski detektiv Herkul Poaro rešava misteriju ubistva američkog tajkuna. Dok je priča iz 1934. godine, prilagođena u najnovijem filmskom ostvarenju reditelja Keneta Brane, delo Agatine fikcije, malo je poznato da je slavna spisateljica za svoj roman inspiraciju tražila u naslovima crne hronike iz tog perioda.
Ljubitelji fantastike Kostolac
Ово дело, чији је аутор Рената Минић, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-4.0 International.
OD KNJIGE DO DUŠE 