Category Archives: Iz istorije
Spasenija Marković, prva učena domaćica
Pisala je knjige i vodila školu, učeći naše dame kako da im trpeza bude ukusna i raznovrsna i na koji način da vode kuću.
Britko pero, slikarski talenat, dar za arhitekturu, filozofske teze i humanitarni rad – slovili su za „oružja“ kojima su se, u 19. i prvoj polovini 20. veka, samo retke žene uspešno služile. Put emancipaciji dama u Srbiji krčila je, na jedinstven način, i Spasenija Pata Marković (rođena 1891. godine). Njeno „oružje“ bile su – kulinarske čarolije, a čuveni „Patin kuvar“ ostalo je štivo za sva vremena.
Švedske škole planiraju za izbrišu drevnu istoriju iz programa istorije
Nema više Platona ili Aristotela. Nema Rima, nema više predavanja o eri velike sile u švedskim razredima istorije viših razreda. Ovo je novi potez Švedskog odbora za obrazovanje, koji želi da se švedski učenici fokusiraju na Hitlera, Drugi svetski rat i sledeću postmodernu eru krajem 20. veka.
4. OKTOBAR SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTINJA
Svetski dan zaštite životinja obeležava se 4. oktobra još od 1931. godine. Počelo je u Firenci na konvenciji ekologa. U to vreme ovaj dan se proslavljao kao dan sv. Franje Asiškog, sveca zaštitnika životinja i životne sredine. Vremenom je izgubio svoje versko obeležje i odavno predstavlja praznik svih ljubitelja i zaštitnika životinja bez obzira na veru i naciju.
Da li su devojčice i dečaci imali isto obrazovanje u Antičkoj Grčkoj?
Grci su voleli da uče! Verovali su da su knjige i učenje jedan od najboljih načina da se provede vreme, a školu uopšte nisu smatrali obavezom, već su se radovali pruženoj prilici da upotpune svoje znanje. Međutim, nisu svi imali tu priliku…
Na obali Dunava gde se prepliću istorija i legenda
Na mestu gde se malena reka Jezava uliva u veliki i moćni Dunav, tamo gde duvaju snažne košave i zemlja se spaja s nebom u neobičnoj lepoti uz šum reke, nalazi se monumentalni grad despota Đurđa Brankovića i despotice Jerine.
Srpski srednjovekovni kostim
Srpska država se razvila na razmeđu Istoka i Zapada, tako da se uticaj različitih kultura ogleda i u kostimu. Najjači je uticaj Vizantije, zatim Zapadnoevropske mode, a od XV veka sa javlja turski uticaj. Zbog nejasnih i nepotpunih izvora o nošnji Srba u srednjem veku, nemamo sasvim jasnu sliku o svim odelima koja se tada nose.
Najbolju knjigu o anatomiji stvorili su nacisti: I dalje je nezamenjiva kod nekih operacija
Kada je neurohirurgu dr Susan Mekinon bila potrebna pomoć da bi dovršila operaciju, ona je, kao i obično, otvorila ogromnu knjigu o anatomiji nastalu sredinom dvadesetog veka. Udžbenik je prepun ručno skiciranih vrlo kompleksnih ilustracija – koje prikazuju ljudsko telo sloj po sloj, što je pomoglo dr Mekinon, sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, da dovrši svoju operaciju. Naslov knjige zvuči vrlo bezazleno: Pernkofova topografska anatomija čoveka, i smatra se najboljim prikazom crteža ljudske anatomije na svetu. Bogata je detaljima i živopisnih boja kakve se ne mogu sresti u drugim knjigama. Koža, mišići, tetive, nervi, organi i kosti detaljno su grafički predstavljeni. I nije za one sa slabim stomakom, piše BBC.
Здравље у три чаше
Листајући историју бањског живота у Врњцима етнолог Јелена Боровић Димић записала је пуно анегдота, прикупила велики број старих фотографија, а све до чега је дошла или бар део тога, изложен је у београдском Етнографском музеју или објављен у пригодном каталогу „Здравље у чаши”.
Misteriozna priroda kulture Lepenskog vira
Pre oko 8.000 godina, umetnici koji su živeli u naselju na obali Dunava isklesali su gotovo 100 skulptura koje svedoče o drevnoj kulturi Lepenskog vira, kojoj je prestižni američki list Njujork tajms posvetio članak u broju od utorka.
Arheolozi kažu da glave tih skulptura izgledaju kao mešavina ljudskih i ribljih obeležja, što im dodaje na neobičnosti, piše list, navodeći da neke izgledaju poput kostura ribe, što se povezuje sa klisurama i bazenima u ovom delu Dunava, gde su dugo jesetra i druge velike ribe bile osnovna životna namirnica.
Трагична судбина Клеопатре Карађорђевић
Жена са необичним именом за наше поднебље, коју Србија не памти, а која је могла да промени историју попут њене много познатије имењакиње.
Син Вожда Карађорђа, Александар Карађорђевић је са својом супругом кнегињом Персидом свом другом детету изабрао име – Клеопатра.
Старија сестра краља Петра првог, Клеопатра, рођена је 26. новембра 1835. године у Влашкој, где је породица и живела до њене четврте године када се селе за Србију како би њен отац обављао дужност ађутанта Михаила Обреновића, сина књаза Милоша. На тај начин су се две кумовске лозе „измириле“, након убиства Карађорђа.
OD KNJIGE DO DUŠE 