Srpska država se razvila na razmeđu Istoka i Zapada, tako da se uticaj različitih kultura ogleda i u kostimu. Najjači je uticaj Vizantije, zatim Zapadnoevropske mode, a od XV veka sa javlja turski uticaj. Zbog nejasnih i nepotpunih izvora o nošnji Srba u srednjem veku, nemamo sasvim jasnu sliku o svim odelima koja se tada nose.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Odeća, kao i nakit, jasno odvaja društvene slojeve, pa je možemo podeliti na: seljačku, građansku, plemićko-vladarsku nošnju i carski ornat. Ne postoje podaci o zabranjivanju luksuza, ali se u pojedinim dokumentima navode boje i ornamenti koji su bili propisani na dvoru.

Materijali koji se najviše koriste su vuna, lan i konoplja. U seljačkoj nošnji koriste se ovčje krzno i koža, a kod bogatih slojeva na ceni je hermelin. Krzno i koža su inače korišćeni i kao sredstvo plaćanja još u VI veku i taj se običaj dugo zadržao. Vlastela je nosila svilu, somot i taft, koji su bili uvoženi iz Grčke, Italije i Flandrije preko Dubrovnika. Javljaju se i tkačke radionice u Srbiji – u okolini Dečana i u Prizrenu se proizvodi svila, a na dvoru kralja Dragurina se javlja zlatotkana tkanina. Karakteristika srpskog srednjovekovnog kostima je vez u boji, koji se pominje u putopisima iz tog vremena.

Muška seljačka nošnja je bila od grubih vunenih tkanina – sukna, konoplje i lana. Sastoji se od košulje i čakšira do kolena, u početku uskih, a kasnije širih. Košulja je ovalno sečena oko vrata i potpasana pojasom u struku. Preko toga se nose ogrtači od krzna domaćih životinja ili od ćebaste belo-mrke tkanine. U upotrebi su i kabanice i plaštovi plave ili zelene boje, kao i gunjevi, često ukrašeni srebrnim pucadima. Šuba je ogrtač od krzna sa rukavima. Na glavama nose šubare, šešire i razne plitke kape, a na nogama neku vrstu grubih opanaka.

Ženska seljačka nošnja se sastoji od košulje i haljine, izrađene od grubog platna i izvezene po rubovima svilenim koncem i raznobojnom vunom. Oko vrata se nosi puno nakita, a na rukama grivne od sitnog novca. Neudate žene nose puštenu kosu, a udate je povezuju maramom (ubradačom) tako da skrivaju i vrat.

Muško građansko odelo je pod istočnjačkim uticajem. Preko bele košulje bez okovratnika, koja se kopčala na grudima, nosio se kaftan – tamni haljetak, koji se takođe kopčao spreda sitnom dugmadi, ali ne do vrata, tako da gornji deo formira veliki, čvrst okovratnik. Široki pojas se spreda vezivao u krupan čvor. Preko svega je nošen dugačak, širok kaput sa rukavima prosečenim ispod pazuha, koji vise skoro do zemlje. Bogatiji građani oblače se slično vlasteli, u duge tunike sa ogrtačima. Na glavi se nose kape.

O ženskoj građanskoj nošnji nema mnogo podataka. Sastojala se od bogato nabrane haljine dugih rukava, stegnute u struku, sa bordurom oko vrata i po rubu. Nekada se preko nje nosila druga haljina, sa dubljim izrezom oko vrata i bez rukava ili sa visećim rukavima. Glava je bila pokrivena dugim velom.

Muški plemićki kostim je u početku bio vrlo sličan vizantijskom, a kasnije trpi promene. Odelo dugo do zemlje, kakvo se može videti na ktitorskim portretima počev od XIV veka, sa kosim preklopom preko grudi, bogato ornamentima i pervazima, bez sumnje je istočnjačkog karaktera. Bogati ukrasi od zlata i dragog kamenja se nalaze oko vrata, na zarukavljima, mišicama i grudima. Sredinom XIV veka duga tunika uskih rukava je ravno krojena, bez nabora, a pojas pada na kukove po zapadnoj modi. Kaftan se kopča napred celom dužinom. Početkom XV veka odelo se skraćuje do članaka, znatno je šire i optočeno krznom, sa rukavima u dužini peševa. Na nogama se nose cipele ili čizme.

Ženski plemićki kostim se sastoji od duge, zatvorene tunike sa malim prorezom ispod vrata, zakopčanim sitnom dugmadi. Rukavi su bili uzani i završavali su se preko nadlanice u špic. Odelo je bilo od dezenirane tkanine, ukrašeno pervazima. Ogrtač je bio bez rukava ili sa prosečenim visećim rukavima. Velike minđuše su zbog težine postavljane iza ušiju. U drugoj polovini XIV veka se može videti i jedna slobodnija varijanta: puštena kosa, otkriven vrat i dve haljine – donja, sa uskim dugim rukavima, i gornja, sa prorezanim rukavima, u struku presečena širokim pojasom, odakle pada u bogatim naborima.

Svakodnevno odelo vladara je bilo isto kao plemićko, ali se izdvajalo Carskim insignijama. To su delovi odela ili predmeti kojima se davao poseban značaj jer se smatralo da su božanskog porekla. Insignije su: kruna, odelo (plašt, pojas, čizme), oružje (koplje, mač, buzdovan), žezlo ili skiptar, akakija, presto, zastava… Akakija se u balkanskim zemljama pojavljuje u vidu maramice ili svilene vrećice okačene o pojas, ali kod Srba je samo u obliku svitka (povelje) i vladar je nosio u desoj ruci.

Vladarski ornat se sastoji od crvene ili tamnomodre (skoro crne) uske tunike (divitision ili bagrenica), duge do zemlje, uskih rukava, sa širokim zlatnim okovratnikom koji dopire do ramena (kotomadon ili manijak), prednjom i zadnjom širokom trakom do ispod kolena (lor ili loros), ukrasima na mišicama (peribrahonije) i na zarukavlju (epimanike). Od kraja XIV veka tunika dobija široke rukave i naziva se sakos. Zadnji kraj lora se prebacuje spreda preko leve ruke. Izuzetno car Dušan ima dva ukrštena lora (dijadima) na grudima, što je i odlika kostima arhanđela. Kruna je otvorena u gornjem delu (po zapadnoj modi) ili poluloptasta, sa crvenom štofanom podlogom. Na vrhu krune je krst, na čeonom delu orfanos, a sa strane oboci (prependulije). Od kraja XIV veka nestaje crvena kapa. Skiptar je u obliku krsta. Obuća je crvena, bogato izvezena.

Ornat kraljice je crvena haljina sa dugim rukavima – granaca. Rukavi su u gornjem delu uski, ali se naglo šire pri dnu, tako da otkrivaju uzane rukave donjeg odela. Deo rukava koji je visio je obično bio «ojačan» kamenom da bi bolje padao. I žensku svečanu odeću upotpunjuje ogrtač. Visoka, gore otvorena kapa-kruna se širi naviše i sa nje pada veo od tanke prugaste tkanine. Velike minđuše su gotovo obavezan detalj (zanimljivo je da se, zbog svoje veličine, nisu kačile na uši, već na tračicu koja se postavljala prekeo glave).

Izvor: modanekadisad.wordpress.com