Category Archives: Iz istorije
Đakomo Pučini
Đakomo Pučini je bio jedan od najznačajnijih italijanskih kompozitora, najveći kompozitor opera u Italiji – nakon Verdija. Njegova dela pripadaju periodu romantizma u muzici, ali i periodu verizma koji je nastao u italijanskoj književnosti u periodu između 1875. i 1895. godine. Opere koje je napisao predstavljaju neka od najboljih muzičkih dela ikada napisanih.
Rođen je 22. decembra 1858. godine u mestu Luka u italijanskoj provinciji Toskana. Njegova porodica je vekovima živela u tom mestu, a on je drugi u porodici koji nosi ime Đakomo, kao i peti muzičar u porodičnom stablu.
Danas je Međunarodni dan čaja
Međunarodni dan čaja proslavlja se širom sveta na današnji dan, 15. decembar, još od 2005. godine i ima za cilj da skrene pažnju javnosti na nepovoljan položaj radnika koji rade na plantažama čaja.
Nije mudar onaj koji mnogo zna, već onaj čija su znanja korisna – Eshil
Eshil (grč. Αἰσχύλος, 525-456. p.n.e.), rođen je u Kolonu, gradu blizu Atine i potiče iz bogate porodice. Bio je prvi veliki pisac tragedija u antičkoj grčkoj književnosti. Stvarao je u vreme kada demokratski poredak u Atini odnosi pobedu nad tiranijom.
Pisao je elegije, epigrame, tragedije i satirske drame. Od 70 tragedija i 20 satirskih drama sačuvalo se samo sedam tragedija: Hiketide (Pribeglice), Persijanci, Sedmorica protiv Tebe, Okovani Prometej, Agamemnon, Hoefore (Pokajnice) i Eumenide (poslednje tri čine trilogiju – Orestiju, i to je jedina grčka trilogija koja je sačuvana, a sledila joj je satirska igra Protej). Eshilove zasluge za razvitak grčke tragedije od neprocenjive su vrednosti. Smatra se tvorcem dramskog jezika i stila. Pored pisanja, bavio se i državničkim poslovima i puno je putovao u nameri da proširi svoje vidike.
Eshil je rekao: „Nije mudar onaj koji mnogo zna, već onaj čija su znanja korisna.“
Ispred svog vremena
Žena čudesnog karaktera, spiritualistkinja, borac za ženska prava i radne reforme, zagovornica slobodne ljubavi (sloboda za žene da se udaju, razvedu i rađaju decu bez osude, socijalnih ograničenja ili mešanja države), Victoria Woodhull je prva žena koja se kandidovala za predsednicu SAD-a.
Dok su se drugi molili da bolji dani dođu, ja sam radila na tome.
Berta fon Sutner
Austrijska baronica uticala je na Alfreda Nobela da osnuje nagradu za mir i bila je prva žena koja je dobila 1905. godine. Ceo život je posvetila nastojanjima koja su danas prisutnija i aktuelnija više nego ikad.
Дан примирја у Првом светском рату
Дан примирја у Првом светском рату је државни празник у Републици Србији који се обележава 11. новембра. На овај дан 1918. године у железничком вагону маршала Фердинанда Фоша у Компијену (Француска), силе Антанте потписале су примирје са Немачком и тиме завршиле Први светски рат.
Teodor Ruzvelt
Teodor Ruzvelt ne smatra se samo jednim od najboljih predsednika SAD, već i jednim od najvećih Amerikanaca u istoriji. Tokom svog života, Ruzvelt je napravo toliko dostignuća da je jedan njegov savremenik izjavio: „Da sam živeo tri života, ne bih postigao ono što je Ruzvelt uspeo u jednom“. Tedi, kako su ga prijatelji zvali, bio je otelotvorenje entuzijazma, rođeni borac i optimista. Sto godina nakon smrti ovog velikog čoveka, moderni muškarci od njega mogu naučiti jednu vrlo važnu lekciju – Kako biti muškarac!
Čudesna biblioteka Beograda
Endrju Karnegi, bogati trgovac čelikom iz Pitsburga (SAD), duboko je verovao da će ljudi koji čitaju knjige izgraditi bolji svet. Zato je ponovo izgradio tri u ratu srušene biblioteke, po jednu u Francuskoj, Belgiji i Srbiji. Ova poslednja krije neke od najvažnijih knjiga i drevnih rukopisa.
Univerzitetska biblioteka u Beogradu nije obična biblioteka.
Spasenija Marković, prva učena domaćica
Pisala je knjige i vodila školu, učeći naše dame kako da im trpeza bude ukusna i raznovrsna i na koji način da vode kuću.
Britko pero, slikarski talenat, dar za arhitekturu, filozofske teze i humanitarni rad – slovili su za „oružja“ kojima su se, u 19. i prvoj polovini 20. veka, samo retke žene uspešno služile. Put emancipaciji dama u Srbiji krčila je, na jedinstven način, i Spasenija Pata Marković (rođena 1891. godine). Njeno „oružje“ bile su – kulinarske čarolije, a čuveni „Patin kuvar“ ostalo je štivo za sva vremena.
Švedske škole planiraju za izbrišu drevnu istoriju iz programa istorije
Nema više Platona ili Aristotela. Nema Rima, nema više predavanja o eri velike sile u švedskim razredima istorije viših razreda. Ovo je novi potez Švedskog odbora za obrazovanje, koji želi da se švedski učenici fokusiraju na Hitlera, Drugi svetski rat i sledeću postmodernu eru krajem 20. veka.
OD KNJIGE DO DUŠE 