Category Archives: Iz istorije
Judin poljubac – zašto se kaže i šta znači ova nadaleko poznata izreka
Judin poljubac je izreka koju često koristimo, a evo kako i zašto je ona nastala.
Fariseji i prvosveštenici koji su odlučili da Isusa Hrista na prevaru uhvate i ubiju, tražili su nekog iz najbliže Hristove okoline koji će ga izdati.
I zaista našao se takav, Juda Iskariotski, jedan od dvanaest apostola Hrisovih. Juda se dogovorio sa farisejima da mu, za izdaju Hrista, plate trideset srebrnjaka. Prilika mu se ukazala posle Tajne večere. Hristos je sa učenicima otišao na Maslinsku goru, gde je u molitvi proveo čitavu noć. Juda je javio vojnicima gde se nalazi i rekao im: „Koga ja celivam, onaj je, držite njega“ (Mt. 26,48).
Kako je nastala slavna „Kokoška“? Priča o prvom Faberžeovom uskršnjem jajetu
Davne 1885. godine ruski car Aleksandar III Aleksandrovič, iz dinastije Romanov, želeo je poseban poklon za svoju suprugu Mariju Fjodorovnu. Iako informacija nije u potpunosti proverena, veruje se da je car znao da je njegova žena u detinjstvu obožavala jaje koje se otvaralo poput babuški, a koje je imala njena tetka, princeza Vilhelmina od Danske.
Tog Uskrsa on želeo da je obraduje takvim jedinstvenim poklonom – samo dosta raskošnijim.
BRE – omiljena srpska poštapalica
U našoj zemlji često može da se čuje da ljudi upotrebljavaju poštapalicu BRE, a da tačno i ne znaju šta ona znači.
„Gde si bre, brate?“
„Ama šta ti je bre?“
„Ma to je bre opšte poznata stvar!“
I u mnogo drugih primera.
Iako ne znaju šta tačno znači, BRE je postala omiljena srpska poštapalica. I prepoznatljivi smo po njoj u svetu.
Istorija belog mantila
Beli mantil karakterističan za zdravstvene radnike prvo je bio deo „uniforme“ drugih profesija. To su bili laboratorijski naučnici, fizičari, hemičari, biolozi itd.
Tek sredinom 19. veka doktori, lekari, preuzimaju bele mantile koji postaju njihov zaštitni znak. Do tada, kako navode istoričari, lekari su nosili CRNE MANTILE, verovatno zbog prirode posla (fleke od krvi) i povezanosti sa smrću.
Sin čuvenog vojvode, Dositejev „naslednik“ i veliki patriota: Znate li ko je bio Čika Ljuba?
Čika Ljuba je bio veliki srpski profesor, diplomata, novinar, akademik i pesnik. Da li znate ko se krije iza ovog nadimka?
Ljubomir Nenadović rođen je u Brankovini kod Valjeva u jednoj od najuglednijih i najznamenitijih porodica u Srbiji, koja je zadužila domovinu kroz generacije i pokolenja.
Sin je čuvenog vojvode iz Prvog srpskog ustanka, prvog Karađorđevog diplomate i pisca „Memoara“ Prote Mateje Nenadovića, a unuk kneza Alekse, kojeg su dahije pogubile u seči srpskih knezova početkom 1804. godine.
Slučajnost ili ne? Velike epidemije u svetu se javljaju na svakih 100 godina
Krajem 2019. i početkom 2020. godine novi, opasni virus krenuo je iz kineskog grada Vuhana se širi svetom, a do sada je stigao u više od 100 zemalja.
COVID-19 izmenio je svakodnevnicu ljudi širom sveta, a najgore je u Kini, Italiji, Iranu i Južnoj Koreji.
Iako je izuzetno teško kontrolisati epidemiju, ipak danas, u 21. veku, imamo dosta tehnologija koje će stručnjacima olakšati zaustavljanje daljeg širenja virusa.
Јелисавета Начић – прва српска жена архитекта
На телевизији Рас објављен је интересантан прилог о Јелисавети Начић (1878-1955), првој српској жени архитекти. Погледајте…
Neverovatna priča iz zatvora: ovako je nastao pilates
Naravno da znate šta je pilates. Da li znate i bizaran način na koji je ta reč nastala?
Danas je savršena vežba za one koji žele da sagore kalorije i izgledaju vitko. Međutim, u početku pilates nije bio namenjen mršavljenju.
Bio je to način da ljudi prežive u zatvoreničkim kampovima. Pilates je, dakle, kulturni fenomen rođen iz mučenja.
Danas je Međunarodni dan maternjeg jezika
Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se svake godine 21. februara. Osnovni cilj je da se podigne svest o značaju maternjeg jezika. Uspostavio ga je Unesko 1999. na predlog Bangladeša i obeležava se redovno od 2000. godine.
Zaboravljena drevna srpska imena – turski dokumenta star pet vekova otkriva kako su se zvali naši preci
U moru internacionalnih imena, neka od najstarijih srpskih imena i njihovo značenje pala su u zaborav. Brišemo prašinu sa njih i predstavljamo vam neka od imena naših predaka koje su Turci popisali davne 1455. godine.
OD KNJIGE DO DUŠE 