Ima onih koji smatraju da im život stalno nešto duguje. Misle da samim svojim rođenjem zaslužuju da dobiju sve što im srce ište. Nisu zadovoljni životom kojim žive, nisu zadovoljni okolnostima ni ljudima koji ih okružuju. Stalno nešto neshvaćeni i neprilagođeni, kroz život više životare, nego što žive. Misle da su predodređeni za više, za bolje – od onoga što imaju. Tuđe im je uvek bolje, tuđe je uvek lakše od onog što što je njima dato. A koliko god da im je dato, malo je. Pa su, u neimanju onog željenog, stalno nešto kivni i besni. Na sve i svakoga. A pri tom, ne žele da se pomuče, ako može – nimalo. Hrane se tuđom nesrećom, da bi ublažili svoju. I svet ovaj isto tako kivni napuste – ne naučivši ama baš ništa…

Read the rest of this entry →

Život je lep, neprocenjiv – u tome ćete se svi složiti. I ova naša planeta – prelepa je, sa svim svojim prirodnim lepotama i živim stvorenjima. Ima i divnih ljudi. U globalu, zaista verujem da na ovom svetu ima mnogo više dobrih ljudi od onih drugih. Ali… Kada se usudimo da pogledamo onu drugu stranu, ne možemo a da se ne zapitamo: „U kakvom mi to svetu živimo?“ Svet u kome deca umiru od gladi, bolesti, i to on onih, koje su danas izlečive. Svet – gde ljudi žive bez krova nad glavom, gde se i dalje ratuje, gde okrutnost vlada, gde se ubijaju zbog novca.

Read the rest of this entry →

Lepo mi je počeo današnji dan – porodično ispijanje jutarnje kafe u 6 sati (imamo 2 psa u kući, pa smo budni već oko pola 6, hteli ne hteli), ispraćanje ukućana – nekog na posao, nekog u školu, najmlađe dete spava na spratu, psi nahranjeni i izmaženi – miruju, a ja radim danas posle podne. Retke su prilike da budem sama, u tišini kuće… U međuvremenu sam prošetala kanale na televiziji. Nama TV obično služi kao monitor za laptop, da odgledamo porodično neki film ili seriju na velikom ekranu. Ujutru ga uključujemo zbog vremenske prognoze, ali eto, slučaj je hteo da baš jutros, naiđem na reprizu jedne epizode Branka Kockice i nostalgično, zastanem da odgledam. To je privuklo pažnju moje srednje ćerke i tako krenemo da razgovaramo o njemu. Na žalost, naša deca ne odrastaju gledajući obrazovni program i ne zna svako dete ko je on i šta je značio za generacije i generacije… A, kad je i ona otišla u školu, ja počnem da tražim na Internetu tekstove i snimke o njemu i naletim na jednu emisiju Ivana Ivanovića, gde je Branislav Milićević zvani Branko Kockica bio njegov gost. Pričali naravno, o svemu i svačemu, ali onda je razgovor skrenuo na njegovu knjigu Prizemljena sreća: priručnik za upotrebu života, gde on objašnjava, kroz duhovite opaske, naravno – smisao života i šta je život. On kaže ovako: Život je alat, kojim neko popravlja svet da bude bolji… Tako lepo i sažeto objašnjeno… Sad da se zapitamo – šta mi činimo da naš svet bude bolji?!

Ako se po jutru dan poznaje, biće ovo divan dan… 🙂 Pozdravlja vas Rea Mnc.

Raznih ljudi ima na ovom našem svetu i u ovom našem vremenu. U većini slučajeva, okolnosti određuju količinu tuge ili sreće koja će nekom zapasti. Neko kaže – sudbina, neko kaže – karma, neko kaže – Bog. U svakom slučaju – neka viša sila. Činjenica je, da Vi ne možete nešto mnogo da promenite okolnosti pod kojim se nalazite ili ćete se naći, ali možete da promenite svoj stav. Stav prema okolnostima i stav prema drugim ljudima. Ako vidite samo loše u ljudima – takvi će i biti. Ako se malo potrudite, pa zagrebete ispod te površine, naići ćete na ono što je dobro u tim ljudima. Duboko verujem, da ima puno više dobrih ljudi na ovom svetu od onih koji to nisu. Imam i tihu molitvu u sebi koju često ponavljam – da me život okruži baš tim dobrim ljudima i dobrim okolnostima. Takođe, od našeg ponašanja zavisi kakvu ćemo reakciju kod drugih ljudi izazvati. Zapamtite – svako koga sretnete bije neku bitku o kojoj Vi ne znate ništa. Zato – budite ljubazni. Uvek.

Read the rest of this entry →