Category Archives: Biblioteka
Лепота и љубав – Димитрије Јаничић
– Братац мој, немој да се љутиш, али морам ти рећи да си ти још зелен. Не знаш шта све човеку живот приреди. Да би упознао човека треба са њим товар соли да поједеш. А ти знаш како се со једе…
Danas je Sveta Petka
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas praznik posvećen Svetoj Petki – Prepodobnoj mati Paraskevi, koja je bila zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih. Njen kult neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, kako kod Srba, tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i pojedini nehrišćanski narodi na srednjem istoku. Prema predanju, Sveta Petka je pomagala bolesne i hranila gladne.
Колико дуго причамо бајке?
Користећи технике еволуционе биологије, антрополози су установили да неке од нашироко познатих бајки постоје више од седам хиљада година.
Чији су Ивица и Марица, односно Jancsi i Juliska? Или је исправније Hänsel und Gretel? Да ли су ову бајку испричали Срби или Мађари? Или је у питању немачка народна бајка коју су адаптирала чувена браћа Грим и објавила 1812. године? А можда прича о гладном брату и сестри који наилазе на злу вештицу има корене много даље од немачког говорног подручја?
Rat sujeta – Blogdan
Nikad mi neće dosaditi da razgovaram. Još manje da slušam. Ali više ne pristajem da pojašnjavam sebe. To je onaj osećaj ugroženosti kada indirektno budeš prozvan da objasniš zašto si takav kakav jesi, zašto živiš tako kako živiš i zašto misliš to što misliš. A onda kad se direktno upecaš na tu udicu možeš neometano nastaviti sa življenjem tek kada njihovo visočanstvo – Okolina – budu zadovoljni priloženim objašnjenjem.
Завештања великог жупана српског Стефана Немање свом сину светом Сави – Миле Медић
Завјештање књиге и писма
Народ који нема своје књиге и свога писма, својих књигописаца и својих књигољубаца не може се назвати народом.
Изговори, чедо моје, нашу највећу ријеч, изговори СРБ, па ми реци колико ти у ушима траје. Трен. Изговорена ријеч траје док се изговара, па нестаје као дах из груди који ју је произвео.
Само написана ријеч остаје.
Intervju sa Piterom V. Bretom, popularnim piscem fantastike
Piter V. Bret, veoma popularni američki pisac romana iz žanra fantastike, uskoro dolazi u Beograd, na ovogodišnji Sajam knjiga, kao gost izdavačke kuće Laguna. Iskoristili smo priliku i piščevu predusredljivost i ljubaznost da uradimo intervju sa njim. U sastavljanju pitanja za intervju sa Piterom Bretom učestvovali su: Ljubitelji fantastike iz Kostolca (Renata Minić, Milan Stanković i Dijana Minić) i Autostoperski vodić kroz fantastiku (Kristijan Kiko Šarac). Ljubitelji fantastike iz Kostolca rade pod okriljem Biblioteke u Kostolcu, Odeljenja Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac, a Autostoperski vodić kroz fantastiku je Udruženje ljubitelja fantastike iz Beograda.
Inače, Piter V. Bret je svetsku slavu zadobio svojom sagom „Demonski ciklus“ (Noć demona, Pustinjsko koplje, Sunčani rat, Presto od lobanja, Utroba zemlje). Završio je englesku književnost i istoriju umetnosti na Univerzitetu u Bufalu (Sjedinjene Američke Države), da bi nakon toga deset godina proveo radeći na farmaceutskim publikacijama, pre nego što se potpuno posvetio pisanju, na radost brojnih ljubitelja fantastike. Živi na Menhetnu, oženjen je i otac je dve devojčice. Pročitajte ovaj intervju, za koji Piter kaže da ga je sa velikom zadovoljstvom uradio.
Ne treba uvek imati odgovore na sva pitanja, nekad je dovoljno prepustiti se i učiti iz iskustva!
Ne treba u životu uvek imati odgovore na sva pitanja, dovoljno je da znaš odgovor na svoj život. Priupitaš li se nekada: Zašto živiš, čemu tvoj život? Ako makar samo malo dođeš do nekih odgovora, sve se tada menja.
Stid – Dimitrije Janičić
Nešto se pitam da li je ovaj savremeni svet zaboravio tu staru reč koju je Vuk Karadžić u rečniku zapisao kao „stid“. Značenje je osećanje neugodnosti, zbunjenosti, kajanja zbog nečeg neugodnog, zbog nekog ružnog postupka, ponekad zbog ličnih mana, nepristojnog ponašanja, golotinje na mestu gde nije primereno, zbog psovki, odnosa prema starijima ili slabijima.
Koliko knjiga je ove godine štampano u Srbiji?
Na 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, jednom od najvećih u Evropi, nije moguće saznati koliko će se novih naslova pojaviti u produkciji srpskih izdavača, jer se pokazalo da se broj izdatih CIP-ova u Narodnoj biblioteci Srbije odnosi na sve naslove bez obzira da li su nova ili ponovljena izdanja.
Šta nam govore poruke koje ne čujemo?
Sećate li se priče od pre nekoliko godina o tome kako su reči ,,Coca-Colaˮ navodno ugravirane na prsten u filmu ,,Gospodar prstenovaˮ? S vremena na vreme krenu priče o skrivenim seksualnim porukama u Diznijevim crtanim filmovima, a tu su i tvrdnje da ako određenu muziku slušate unazad, dobijate satanističke poruke.
OD KNJIGE DO DUŠE 