Advertisements

Stid – Dimitrije Janičić

Nešto se pitam da li je ovaj savremeni svet zaboravio tu staru reč koju je Vuk Karadžić u rečniku zapisao kao „stid“. Značenje je osećanje neugodnosti, zbunjenosti, kajanja zbog nečeg neugodnog, zbog nekog ružnog postupka, ponekad zbog ličnih mana, nepristojnog ponašanja, golotinje na mestu gde nije primereno, zbog psovki, odnosa prema starijima ili slabijima.

0v257s7jrewpqlt4rb2a_shame_and_the_good_christian_the_common_vision

„Stideti se“ znači osećati se neugodno, ustručavati se. Razlozi mogu biti različiti: mlad među starijim, jedini muški među ženama ili obrnuto, ne razumeti se u temu razgovora, pogrešiti, pa lupnuti neku glupost gde joj mesto nije…

„Stidak“ je, ako se ne sećate, ono poslednje parče jela iz zajedničke porcije iz koje svi uzimaju hranu.

„Stidnica“ i „stidnik“ su oni delovi čovečjeg tela čiji se nazivi ne izgovaraju u toku razgovora u pristojnom društvu.

„Stidni brežuljak“ je onaj brežuljak iznad tih mesta koji je uz to obrastao dlakom.

No, nisam ja ovo počeo da bih obnovio rečnička značenja, ali priznajem da ja ovu reč nisam čuo na televiziji godinama. A, svašta sam čuo tamo. Prosti jadi na TV, ne čujem je ni u običnom razgovoru. Kao da se ljudi stide od te reči.

Ili, još gore, kao da smo bacili stid pod noge, postali bestidni. Stari bi rekli „Da se u zemlju propadne!“ „Bruka jedna!“ „Stidite se od zadnjice kada obraza nemate!“

Ne smem ni da pomislim šta bi rekle naše babe i dedovi da vide naslovne strane nekih novina koji se reklamiraju na kioscima. Prisećam se, verovatno bi rekli: „Ovi sve izneli na pazar, jazuk im bilo!“

Odakle nam sve to? Neki će reći da nam je to donela demokratija. „Kakva crna demokratija!“ ćude se moji vršnjaci. Niko nam ni ranije nije smetao da pokažemo golotinju, ali smo imali stida. Ja demokratiju ne vidim u ubijanju stida. Ako se dvadeset vekova neki delovi smatraju da su stvar intime, ne vidim razloga da ih u 21. veku proglasimo javnim.

Sretnete li još ponekog da se zacrveni kada vidi ili čuje nešto nepristojno? Ili smo taj instikt stida ugušili?

Zašto propagiramo seks? Valjda nam je to nametnula industrija seksa u koju spada seksi odeća, razna sredstva zaštite i šta ja znam šta sve ne. Stigli smo dotle da se politički iskazuju i oni koji imaju drukčiju seksualnu orijentaciju. Budibogsnama! Naši starci vele „Čega se pametan stidi…“

Ipak, ja sam, izgleda, ostatak jednog drugog vremena, jednog drukčijeg, reći će mnogi, zaostalog shvatanja. Pokojni Dobrica je to lepo rekao: „Živim u tuđem veku!“

Ali, još se desi da se zastidim. Još se i zacrvenim. Od stida. Češće zbog drugih nego zbog sebe. Ne znam, imam utisak kao da su došla neka bestidna vremena. A to mi se ne dopada. Ne sluti to na dobro.

Ili, možda ja to samo čangrizam kao i svi zaludni starci. Možda…


Tekst napisao Dimitrije Janičić

Izvor: FB

Advertisements

Posted on 15. oktobra 2018., in Biblioteka, Priče, pesme, intervjui. Bookmark the permalink. 3 komentara.

  1. Баш бестидна, потпуно се слажем.

    Liked by 1 person

  2. Reblogged this on Magdalenina učionica and commented:
    Извор,, Од књиге до душе „

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: