Rukovodstvo Vatikanskih muzeja je prvi put u istoriji preuzela jedna žena. Papa Franja je nominovao dr Barbaru Jatu za novu direktorku ove prominentne institucije. Ona je bila dosadašnja vice-direktorka i desna ruka Antonio Paolučiju, dosadašnjem generalnom direktoru.
Author Archives: Od knjige do duše
Ovih pet vulkana su najopasniji na svetu
Gotovo 280.000 ljudi poginulo je od 1600. godine zbog vulkanske aktivnosti, a mnoge od tih smrti pripisuju se sekundarnim opasnostima povezanim sa glavnom erupcijom. Od gladi je, posle erupcije vulkana Tambora u Indoneziji, umrlo 92.000, a cunami je nakon erupcije Krakatoe 1883. godine ubio 36.000 ljudi.
ZAVIST – Ivo Andrić
Zavist je slepa i nezasita. Drevna istina, kazana i napisana toliko puta, ali samo onaj ko je to na svojoj koži osetio može da zna i oceni svu težinu te istine. U očima zavidna čoveka ovaj naš svet je pravi raj, a svi mi ljudi smo blaženi rajski žitelji, jedini on je zarobljenik pakla, lišen mira i sreće i svakog ljudskog dobra. I tu se ništa ne da promeniti ni popraviti. Dok postoji, on će vam zavideti, vama i svim ljudima oko sebe, sve do onog najnesrećnijeg od nesrećnih među živima. Zavideće vam i zbog onog što imate ili što biste, prema njegovom sudu, mogli imati, kao i zbog onog čega nemate i nećete nikad imati. Jer, zavidljivci vam često pripisuju dobra i preimućstva kojih nemate, kite vas kao novogodišnju jelku sjajem i bleskom, samo da bi mogli da tako pravdaju svoje osećanje gorke zavisti. – Ivo Andrić
Prva žena na čelu Vatikanskih muzeja
5 pravila ponašanja u knjižarama
Rad u knjižarama može biti veoma naporan i bez toga da vam neprijatne mušterije dodatno otežavaju život. Ne budite i vi takva osoba kada sledeći put odete negde da kupite knjigu i pogledajte naših pet saveta lepog ponašanja u knjižari.
Ako se zaposleni trude da vam budu od pomoći u svakom trenutku i učine da se osećate kao kod kuće u knjižari, nema razloga da i vi ne uzvratite istom merom i izbegnete da se ponašate na neprikladan način. Predstavljamo vam nekoliko pravila ponašanja koja vas mogu uputiti na pravi put.
SLAVUJ, KUKAVICA I MAGARAC
Slavuj je po običaju u proleće pevao. Vide ga kukavica, pa mu reče: „Hoćeš li da se opkladimo da ja lepše od tebe pevam?“ Slavuj je pogleda, pa odgovori: „Ako hoćeš, hajde, ali ko će nam biti sudija?“ „Eno, onaj koji onde pase, vidiš kolike su mu uši!“ odgovori kukavica. Počnu oni pevati, ali šta magarac zna šta je slavujevo pevanje! Sasluša on i slavuja i kukavicu i reče da kukavica ipak mnogo lepše peva. I tako, izgubi slavuj opkladu. Slušao sve to jedan pastir i dođe da uteši slavuja govoreći: „Ne stidi se, mili slavuju, za tebe je veća čast što se tvoje pevanje magarcima ne dopada“.
Roboti čitaju „Don Kihota“ na svim jezicima sveta
Nesvakidašnji roboti Migel de Servantes i Nao otvoriće javno čitanje čuvenog romana „Don Kihot“ na najrazličitijim jezicima sveta. Srpski, španski, engleski, francuski, hebrejski, svahili i kečua samo su neki od jezika na kojima će ovog aprila u Institutu Servantes u Beogradu oživeti čuveno delo Migela de Servantesa! Povodom „Svetskog dana knjige“, srpska prestonica pridružiće se Madridu i drugim gradovima sveta, gde se javno čitanje „Don Kihota“ tradicionalno organizuje više od dve decenije.
Konkurs za kratku priču Dobro jutro deco
Kratke priče za decu, ne duže od 2000 kompjuterskih znakova i potpisane šifrom čije rešenje, koje sadrži vaše podatke, treba staviti u zapečaćenu kovertu, možete poslati do 15. maja na adresu Radio Beograd 1, Program za decu i mlade, Hilandarska 2, Beograd.
Jedan autor može poslati do 10 svojih priča. Autori koji su već bili nagrađeni dva puta na ovom konkursu, ne mogu ponovo učestvovati. Ime dobitnika nagrade u iznosu od 500 evra objavićemo na našem programu 1. juna.
Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo
Ima onih koji smatraju da im život stalno nešto duguje. Misle da samim svojim rođenjem zaslužuju da dobiju sve što im srce ište. Nisu zadovoljni životom kojim žive, nisu zadovoljni okolnostima ni ljudima koji ih okružuju. Stalno nešto neshvaćeni i neprilagođeni, kroz život više životare, nego što žive. Misle da su predodređeni za više, za bolje – od onoga što imaju. Tuđe im je uvek bolje, tuđe je uvek lakše od onog što što je njima dato. A koliko god da im je dato, malo je. Pa su, u neimanju onog željenog, stalno nešto kivni i besni. Na sve i svakoga. A pri tom, ne žele da se pomuče, ako može – nimalo. Hrane se tuđom nesrećom, da bi ublažili svoju. I svet ovaj isto tako kivni napuste – ne naučivši ama baš ništa…
Na srpskom jeziku čuvena Murakamijeva knjiga o trčanju
Izdavačka kuća „Geopoetika“ danas će prvi put na srpskom jeziku objaviti čuvenu knjigu Harukija Murakamija „O čemu govorim kad govorim o trčanju“, koju je sa japanskog na srpski prevela Divna Glumac.
U ovoj nesvakidašnjoj knjizi Murakami piše o sebi, o svojim životnim principima i nekim ličnim lekcijama koje je naučio trčeći.
Zašto su slikovnice toliko važne
Čitanje je jedna od najvažnijih životnih veština i u velikoj nam meri pomaže da ostvarimo sve svoje životne potencijale. Čitanje razvija um, otvara prozor u svet koji nas okružuje, razvija toleranciju za novo i drugačije. Ono nas povezuje s najkreativnijim, najbistrijim, najneobičnijim ličnostima iz prošlosti i sadašnjosti i omogućuje nam da od njih neposredno učimo.
OD KNJIGE DO DUŠE 