Author Archives: Od knjige do duše

Вакцине су спасле више живота од било код другог изума у медицини


Од калемљења с руке на руку, до савремених вакцина. Пут имунизације је дуг вековима и води од Кине до Европе. Вакцинација је од раног експерименталног подухвата постала обавезна метода у 19. веку и примењивала се и у Србији.

Не може да се венча, не може да се запосли и не може да прими стипендију онај ко нема потврду да се вакцинисао, пише у Правилима за калемљење богиња из 1842. године.

Ово су мере којима је пооштрен Закон о обавезној вакцинацији против вариоле, донет у Србији 1839. Тих година у земљи је било само осам лекара у државној служби, три хирурга и два емпиричара. Њихов задатак је био да, према прецизном правилнику, крављим богињама вакцинишу цело становништво, односно око 670.000 људи.

Правила за калемљење богиња
Read the rest of this entry

Филозоф

Причу написао Драган Журжевић

Пред крај 19. века у маленој варошици, у Шапцу, живео је чика Аврам, стари златар. Са очеве линије преци му беху Јевреји, а са мајчине Срби, земљорадници. Аврам је у својој природи наследио својства различитих предака. Био је прорачунат, али и душеван човек. Уз злато, које је доносило добит, волео је и коње.

Имао је сина јединца. Волео га је највише на свету и желео да за свог љубимца одабере лепу професију, пошто је мали завршавао основну школу. Био је просечан ученик и слабашног здравља. Физички рад није долазио у обзир, а злато га није интересовало.

fijaker-dvopreg-neposredna-nakon-drugog-svetskog-rata-cikela-1024x699-1
Read the rest of this entry

Седам мостова Кенигсберга – најпознатији математички проблем у историји

Приредила Миланка Стокић
На крајњем западу Руске Федерације, као главни и највећи центар Калињинградске области смештен је Кенигсберг, данашњи Калињинград. Град је смештен на рукавцима реке Прегл. Простире се тако да обухвата и два острва. Да би се спојили сви делови града изграђено је седам мостова. Грађани Кенигсберга долазе на идеју да пређу свих 7 мостова један за другим. То не би био проблем да њихова намера није била да преко сваког могу прећи само по једном. Ту настаје проблем. Никоме није успело да прође мостове на наведени начин, њихова мисија је била готово немогућа. За тај проблем сазнаје швајцарски математичар Леонард Ојлер (1676-1755), који, поред Њутна, Гауса и Архимеда, важи за једног од највећих и најпродуктивнијих математичара свих времена. Године 1736. Ојлер се обраћа писменим путем италијанском математичару Маринонију, детаљно му описујући проблем и дајући своје прецизно објашњење и решење. Ојлер доказује да је немогуће на тај начин прећи све мостове Калињинграда. Његов рад на решавању најпознатијег математичког проблема у историји, чувених Седам мостова Кенигсберга доводи до открића нове математичке дисциплине, Теорије графова. Теорија графова данас има широку примену у многим научним дисциплинама, не само у математици.

мостови

Мапа Кенигсберга са мостовима који су представљени жутом бојом
Read the rest of this entry

Knjižara za samousluživanje u Interlakenu

Interlaken se nalazi u središnjem delu Švajcarske. Od najbližeg većeg grada, Berna, Interlaken je udaljen 60 km jugoistočno. Švajcarski Nemci čine većinu grada i nemački jezik dominira u gradu, međutim, poslednjih decenija u Interlakenu je gradsko stanovništvo postalo veoma šaroliko, pa se u gradu mogu čuti i brojni drugi jezici. Prvi pomen naselja vezan je za 1279. godinu i postojanje ženskog manastira. Smešten između dva jezera, a oivičen visokim snežnim Alpima, ovaj grad je još od 19. veka otkriven od strane umetnika kao veoma slikovito mesto, a zatim je kao takvo postalo veoma privlačno za turiste, što je doprinelo razvoju naselja. U ovom divnom gradiću zaista može da vam zastane dah od lepote, ali ono što je mojoj ćerki najviše privuklo pažnju, kao detetu jednog bibliotekara, je knjižara za samousluživanje, napravljena od starih telefonskih govornica, a koja radi po principu – ostaviš jednu svoju knjigu, uzmeš drugu od ponuđenih. Sve čisto, u savršenom redu, korisnici knjižare disciplinovani, odgovorni. Ko zna, možda bi tako nešto moglo i kod nas da se primeni. Jednom.

Knjižara Interlaken Švajcarska
Read the rest of this entry

Viminacijum, nasleđe kao vremenska kapsula za ljude iz budućnosti

Viminacijum je vremenska kapsula napravljena i ostavljena tu za neko vreme. U veliki depo stavljamo sve što ne razumemo, uvereni da će razumeti oni koji će tek doći, kaže autor monografije o Viminacijumu Miomir Korać.

Knjiga posvećena jednom od najznačajnijih lokaliteta u Srbiji, monografija „Viminacium urbs et castra legionis“ koju je priredio direktor Arheološkog instituta u Beogradu i arheološkog projekta Vimanacijum Miomir Korać, predstavljena je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

 „Viminacium urbs et castra legionis“ Miomira Koraća

Read the rest of this entry

Konkurs za kratku priču i dodelu nagrade “Miodrag Borisavljević”

Opštinski kulturni centar iz Apatina u okviru FESTIVALA KRATKE FORME “POTPIS” raspisuje Konkurs za kratku priču i dodelu nagrade “Miodrag Borisavljević”. Tema je slobodna. Priče moraju biti neobjavljene, dužine do šest hiljada (6.000) karaktera sa razmacima. Konkurs je otvoren od 15. februara do 15. aprila 2021. godine. nagrade (plaketa sa likom M. Borisavljevića i 50.000 dinara) je u septembru 2021. godine.

miodrag-borisavljevic-4-1024x746-1 Read the rest of this entry

Легенда о шаховској табли

Приредила Миланка Стокић
У епској поеми персијског песника, Абдул Касим Фердсона, први пут је записана легенда о броју жита на шаховској табли. По легенди, Краљ Ширхам, желео је да награди изумитеља шаха, Сета, наградом коју би сам изабрао. Сет је затражио мало жита и то само онолико колико на шаховску таблу може да стане, али тако да на првом пољу буде једно зрно, два на другом, четири на трећем, на свако следеће поље дупло више и тако до 64 – тог поља. Цар је сматрао да је изумитељ превише скроман и нареди слугама да донесу џак жита са намером да тако испрати Сета са дворца. Цар није могао ни да предпостави да ће број жита који треба да прекрију шаховску таблу по жељи Сетовој имати 20 цифара, јер да је знао никада такву погодбу не би склопио.

9e6c9b0a-cf6f-11e6-9e19-a96a09c57800 Read the rest of this entry

Danas je Sretenje Gospodnje

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 15. februara Sretenje Gospodnje. Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi, a predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.

U pitanju je prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac. Ovaj praznik je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.

Sretenje

Read the rest of this entry

Danas je Sveti Trifun, ali se proslavlja i Dan zaljubljenih

Priredila Rea Mnc

Srpska pravoslavna crkva obeležava danas Svetog mučenika Trifuna, ali se takođe širom sveta proslavlja i Dan zaljubljenih. Iskazuje se ljubav putem poruka, organizuju se prijatna iznenađenja za voljene, kupuju se sitni pokloni, priređuju svečane večere. Neki od vas se spremaju da baš na ovaj dan zaprose svoje izabranice… Ushićenje zbog proslave ovog dana ne može da umanji ni epidemija virusa. A da li ste znali da se na ovaj dan, kroz istoriju, proslavljalo više praznika? Saznajte nešto više o tome…

Pandora1 Read the rest of this entry

Knjiga sa dušom – „Crna ptica“ Aleksandre Jovanović

Dimitrije Janičić, poznati pisac, prevodilac i književni kritičar, o knjizi „Crna ptica“ Aleksandre Jovanović (Beograd: Kreativni centar, 2020).

Crna ptica naslovna_001 Read the rest of this entry