Subota je dan koji je predviđen za zadušnice i tada je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi služba za upokojene. Iako se i ostalim danima može moliti za pokojne, pravoslavni hrišćani treba svake subote da dođu u crkvu, zapale sveću i u molitvama se sete svojih upokojenih. A kako su sutra Mitrovske zadušnice, druge su po značaju u pravoslavnom kalendaru, odmah iza onih pred Vaskršnji post, ovo su običaji koji treba da se ispoštuju.

U crkvama se obeležavaju Svetom liturgijom i parastosom, a na groblje se izlazi pre podne i nosi samo sveća, žito i vino. Svako drugo obilje je nepotrebno i nije u duhu pravoslavlja. Prema narodnom verovanju, sveća upaljena na zadušnicu više vredi od svih sveća upaljenih pokojnicima tokom godine, a ako se ne upali mrtvi će godinu dana biti u mraku.

Zadušnice nikada nisu za vreme posta, pa zato i padaju u subotu, pa se tada i peku kolači od belog testa. Zajedničko za zadušnice u svim krajevima jeste izlazak na groblje, nošenje onoliko sveća koliko se pokojnika pominje i organizovanje posluženja na grobu, bilo to samo sok ili čaša vode. Na groblju se valja poslužiti makar jednim zalogajem, običaja radi. Ponudama se služe svi, čak i nepoznata lica koja priđu grobu, inače njihovo odbijanje ili teranje smatra se velikim grehom i uvredom mrtvih.

Verovatno jedno od najinteresantnijih predanja o Mitrovskim zadušnicama je da smo ih preuzeli od Ruske pravoslavne crkve. Ko nije u mogućnosti da izađe na grob pokojnika, njima se služi pomen u crkvi. U crkvi se na zadušnice pominju i reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova četvrtog veka hrišćanske propovedi: „Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih.“

Izvor: lepaisrecna.mondo.rs