Mudre reči Dositeja Obradovića

Mudar čovek se stidi mešati u ono u čemu nije vešt, a ludom se čini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuče.

Nauči od mudrijeg, to ti je velika korist. I nauči drugog, to ti je velika zadužbina.

Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce.

Učen i razuman čovek svagda se uči, svagda zna da i dalje malo zna.

portret

Nikad nikoga ne valja vređati, a najmanje one koji su nam dobro učinili i ljubav pokazali.

Zao čovek traži povod da učini zlo, a kad ne može da nađe, on i tako čini šta je naumio.

Oni koji nemaju u glavi, vrlo često misle da su mudriji nego drugi.

Neučen ne može da trpi nauku, jer zna da će kad nauka dođe sva vlast koja je na sujeverju osnovana i utvrđena, propasti. Mrak beži strmoglavo pred suncem.

Od zlog i pakosnog, a pogotovo kad je od nas jači, najbolje je daleko stajati.

Pri piću, ko najmanje zna, najviše govori.

Ko uči pravila mudrosti samo zato da se nerazumnim smeje i ruga i da ih osuđuje, a ne da sam bolji bude, taj se lud rodio, ludo živi i ludo će umreti.

Kad se otac i majka među sobom ne ljube i ne poštuju, od koga će deca njihova naučiti da ih ljube i poštuju? Ako želite da vam deca budu dobra, dajte im već od prve mladosti primer vrline.

Celo društvo, i svako ponaosob, kad se ne upravlja po zdravom razumu i mudrim savetima, po nuždi se mora zlopatiti i propadati.

Kad bi ljudi uvek isti ostajali, nikada se nijedan narod ne bi poboljšao ni prosvetio.

Prave ljubavi ne može biti bez poštovanja, a istinskog poštovanja nema bez vrlina. A vrlina iziskuje zdravi, prirodni razum, koji kad se sa naukom sjedini, sastavlja božanstveni venac koji krasi i uvenčava razumnu dušu.

Ko nema ni prijatelja ni neprijatelja, taj nema u sebi ničega valjanog.

Mi ljudi smo slični pticama koje se uvek u iste mreže hvataju, a opet neće da slušaju.

Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili.

Razumni idu nabolje, a nerazumni ili ostaju kako su bili, ili, što je verovatnije, ako se ne poboljšaju, idu sve na gore.

Nije dosta imati lepe vrednosti i sposobnosti, valja znati dobro njima upravljati.

Karakter čoveka po besedi se poznajte.

Ko Bogu nije zahvalan na daru postojanja, života i razumnosti, pokazuje da je svega toga nedostojan. Ko nikom nije zahvalan na slatkoj ljubavi i prijateljstvu, pokazuje da niti koga ljubi, niti ga ko ljubi, a čemu takav život? Hvala Bogu, takvih je čudovišta malo.

Greške bližnjih valja zaboravljati, jer smo svi greškama podložni, a dobro učinjeno nikada. Nemoj ništa počinjati ni preduzimati pre nego što dovoljno ne rasudiš i dobro ne saznaš kakva će posledica biti. Posledica ne samo ovog privremenog i kratkog života, već i večnosti. Ne reci ništa čega se možeš zastideti, ne učini ništa znog čega se možeš pokajati.

Ko nema šta da kaže, na sva zvona govori.

Samo je dobar čovek srećan.


Dimitrije Dositej Obradović, rođen je 1739. ili 1742. godine u rumunskom delu Banata (tadašnje Austrije), a preminuo u Beogradu, 28. marta 1811. godine. Bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda, osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu, prevodilac raznih dela, među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a i sam je bio pisac više dela, mahom programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija“.

Posted on 6. novembra 2020., in Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka, Priče, pesme, intervjui. Bookmark the permalink. 1 komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: