Bob Živković: „Uspeh je kao reform torta“

Dobroslav Bob Živković se svojom kreativnošću, autentičnim stilom i smislom za humor izdvojio i postao drag širokoj publici. Njegove ilustracije nalaze se gotovo na svakom koraku. Tokom karijere sarađivao je sa Kreativnim centrom, „Politikinim zabavnikom“, ilustrovao je veliki broj knjiga za decu, a naučna fantastika i fantazija takođe čini značajan deo njegovog stvaralaštva.

72222595-2624380140951563-1970877852668657664-o

Da niste ilustrator, koje bi bilo Vaše zanimanje?

Jedino što jesam planirao da budem u životu je Tarzan. Zanimanje „ilustrator“ nije postojalo kad sam bio mali, tako da to nikad nisam ni trenirao ni želeo – kao ilustrator sam se rodio. Druga zanimanja nikad nisam ni poželeo, ni probao ni zamišljao.

Šta je prikazivala Vaša prva objavljena ilustraciji? Kako Vam deluje sada kada je pogledate nakon toliko godina?

Prva, velika ilustracija, prva naslovna strana je knjiga „Monolit1“, moj crtež za roman „Guja sna“. Zabrinjavajuće je da gomila ljudi misli da je taj crtež bolji od svega što danas radim. Mislim da devojka na crtežu ima pola metra dužu levu nogu. Ako može da hoda onda sigurno poskakuje.

„Seks za početnike“ je knjiga u koju ste uložili nekoliko godina svog rada i koja je naišla na odličan prijem kod publike. Kako je tekao proces stvaranja?

To je posebna tehnika rada na knjizi. Otprilike kao reform torta: red crtanja, red histerisanja, odustajanja, sekiracije, brige, glumljenja da sam mrtav pa onda opet red crtanja… Dok me nisu naterali (posle 3 godine) da nacrtam smešne, a (relativno) pristojne crteže.

Autor ste velikog broja naslovnih strana kultnog časopisa „Politikinog zabavnika“. Možete li da izdvojite naslovnicu „Zabavnika“ koja Vam je najdraža?

Najdraža mi je naslovna strana sa kornjačom, crtež nastao po zamisli sveta kako ga vidi Teri Pračet, koja je odbijena u „Zabavniku“ kao nedovoljno dobra. Meni je omiljena, a na Internetu u više navrata je bila najpopularniji crtež nedelje. Još jedan dokaz da kritičare treba blokirati.

Povodom retrospektivne izložbe u Muzeju primenjene umetnosti objavljena je monografija koja obuhvata Vaše stvaralaštvo. Kakvi su Vaši utisci u vezi sa tim?

Moji utisci su da knjiga ne obuhvata kompletno stvaralaštvo. U njoj je možda svaki moj hiljaditi crtež, najmanji, malecki deo svega sto sam crtao u životu, ali lep pregled meni omiljenih i zanimljivih radova iz svih faza crtanja. Od fantastike, „Tika Taka“, Jajzija, Zeke, Velikog dvorišta, preko „Zabavnika“, karikatura za „Plejboj“ i „Maksim“ do 30 godina rada sa Kreativnim centrom.

Bili ste angažovani u radu na Tolkinovoj trilogiji „Gospodar prstenova“. Molim Vas da nam kažete nešto o tom iskustvu.

Tolkinove knjige volim najviše na svetu, a dobio sam da ih ilustrujem kad sam imao malo više od dvadeset godina. Voleo bih da sam imao više vremena, voleo bih da sam lepše crtao, voleo bih da sam imao današnje mogućnosti (fotošop, kompjutere, sva čuda sveta), ali kako kog da sam uradio, ja sam tada nacrtao najvažnije crteže, za najvažniju knjigu života i promenio svet i sebi i mnogim klincima.

Često govorite da Vam je tokom školovanja crtanje išlo od ruke, dok se sa matematikom i drugim predmetima niste dobro snalazili. Da li bi za Vas bilo izazovno kada biste sada, na primer, dobili priliku da ilustrujete neki udžbenik matematike?

Već sam ih radio i to nekoliko. Što je dosadniji zadatak, to je meni posao lepši, a ja sam zabavniji (sa crtežima). Izbegavam da crtam šta je napisano, i obično se moj crtež glupira oko teksta tako da: „Ako imaš 5 jabuka i uzmem ti dve, šta dobijemo? “ Moj crtež je bio jadan uplakan meda sa 3 jabuke.

Vaši crteži su često šaljivi, ali ne zna svako da prihvati šalu. Da li se dešavalo da se neko uvredi kada vidi Vašu ilustraciju? Kako ste rešavali takve situacije?

Bolje se snalazim u svađi i grdnji nego sa pohvalama. Malo mi smeta što mojim godinama danas ne priliči da se dernjam i psujem, ali preživeću. Retko se neko buni, oni koje ja ne volim obično ne čitaju (moje) knjige, a i kad se bune, ja imam u sebe ugrađeno dugmence „block“ i dugmence „ignore“. Nema nade da svakom ugodim, nadam se da ima ljudi koji se smeju istim stvarima kao ja, a kome nije smešno nek ode do druge knjige.

Ovaj intervju naći će se u rubrici „Oni inspirišu“. Ko ili šta je Vaša najveća inspiracija?

Svaka igrica koju odigram, svaki film koji pogledam, svaka priča koju pročitam, svaki strip i moja baba.


Autor Jelena Čolović

Izvor: iSerbia

Posted on 24. septembra 2020., in Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: