Žena na odmoru = Majka na prinudnom radu – Biljana Todorić

Neko je rekao odmori se.

Žena na odmoru = Majka na prinudnom radu.
To hoće serviran doručak.
To hoće kompletan ručak.
Za ručak jedna hoće musaku, druga gomboce sa šljivama… Onaj što se pita, tek da bi se pitao, jeo bi naravno nešto sa kašikom i meso – konkretno.
Šta mi fali na odmoru sam, nema veze što je napolju 40 u hladu.
Ajd dobro biće bela čorba, pohovana piletina, salata i gomboce.
Negde u pola posla shvatim da nemam prezle.

-Ej, ajde neko da trkne da kupi prezle!

Niko ne odgovara… To sve pomrlo! Prozivam redom od najmlađeg.

-Što ja!? Ja sam jutros bila!

-Ja sam juče!

-Dobro dogovorite se.

Dogovorile se.

-Nek ide tata!

Glad upravlja mozgom svakog supruga. Onaj iskonski poriv nabavke sirovina za opstanak primarne porodice ne dozvoljava mu da kaže neću.

-Evo sad ću, samo da pročitam novine.

Deset minuta kasnije.

-Hoćeš li?

-Evo sad ću, samo da malo odmorim.

Deset minuta kasnije.

-Hoćeš li?

-Evo sad ću, samo da se tušnem.

Deset minuta kasnije.

-Ajde već idi po te prezle!

-Zašto se na decu ne dereš, nego na mene. Majku mu božju svaka žena zna kad krene nešto da pravi šta joj treba, tebi uvek nešto fali.I sad na plus 50, njoj fale prezle! Za šta će ti prezle!?

-Za gomboce.

– Ha… Ne idem! Nek ide ljubi je majka!

-I za pohovanje…. Ne morate da idete. Nema ručka!

-Dobro idem. Jel’ ti treba još nešto? Pirinač, aleva…ulje..!? Mobilni ne nosim! Ovo ti je zadnja šansa razmisli!

-Baci đubre!

-E… da me vidi moja majka. Pored tri žene u kući ja raširio veš, ja bacam đubre, idem u nabavku.

-Ajde ne kukaj niko te ne tera. Veš širiš zato što voliš!

-Ne volim, nego me nerviraš kako ga raširiš, nema reda na štriku nego kačiš šta dohvatiš, ne rastreseš i posle teško peglam.

-Ti peglaš?! E, aj’ ne zagovaraj i idi baci to đubre.

-Dobro, al’ da se zna meni ide batak!

-Batak ide deci!

-Deci!?? To je već odavno prestalo da raste!
Kad ću ja da dobijem batak?