Advertisements

Mali Božić, Vasiljev dan i Srpska Nova godina – šta običaji na današnji dan nalažu?

Četrnaesti januar je praznični dan kada se slavi Vasiljev dan (Mali Božić) i Srpska Nova godina. Ovaj dan u Srbiji se obeležava kao krsna slava. Kada je 1. januar uzet za početak nove godine, tada je Mali Božić počeo da važi kao Srpska Nova godina. Za vreme Karađorđa, bilo je uobičajeno da se skupštinska zasedanja održavaju na dan Malog Božića. Najpogodnije vreme da se podnose izveštaji, prave godišnji pregledi, i dogovaraju poduhvati za novu godinu. Ovaj dan obiluje živopisnim obredima i radnjama.

Kod Srba se povodom Svetog Vasilija priprema poseban kolač, pogačice od pšeničnog brašna – vasilica. Kod Grka je sličan kolač nazvan „vasilopita“.

Govorilo se kako novu godinu treba dočekati budan, te su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, tj. udati se.

14. januara ponovo se unosi badnjak, još jednom dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.

Vreme od Božića do Bogojavljenja (19. januar) u narodu se naziva “nekrštenim danima“ u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku.

Na ovaj dan, služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog čiji pomen Crkva, takođe, slavi prvog dana Nove godine.

Prema istorijskom i predanju crkve, Sveti Vasilije se upokojio 379. godine, u 50. godini. Živeo je u vreme cara Konstantina koji je ozvaničio slobodu ispovedanja hrišćanske vere. Vasilijeva služba, koju je napisao sam svetitelj, služi se, 10 puta godišnje – 1. januara, uoči Božića i Bogojavljenja, u sve nedelje Velikog časnog posta (osim Cvetne nedelje), na Veliki Četvrtak i Veliku Subotu.

Pravoslavna crkva 14. januara proslavlja još dva praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Novu godinu. Osmog dana po rođenju, Hristos je po Mojsijevom zakonu, koji je važio za svu jevrejsku mušku decu, obrezan, pri tome je dobio ime Isus, kako je zabeležio evangelist Luka, a po čemu se i pridaje izuzetan značaj ovom datumu.

Izvor: blic.rs

Advertisements

Posted on 14. januara 2019., in Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: