Advertisements

Hristos vaskrese – Srećan Uskrs!

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Tog dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima poklonio večni život. Vaskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru.

Uskrs 1

Cela nedelja uskršnjeg praznika zove se Svetla nedelja i tada se pevaju vesele crkvene pesme. Vaskrsenje se slavi tri dana, hrišćani se pozdravljaju sa: „Hristos voskrese“, a odgovaraju „Vaistinu voskrese“. Tako se pozdravlja do Spasovdana, četrdesetog dana od Vaskrsa. Veliki petak, Velika subota i Vaskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru. Običaj je da i oni koji retko odlaze u crkve u te dane odu u hram i pomole se za duše svojih predaka i zdravlje svojih potomaka.

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Običaj je da se na današnji dan tuca uskršnjim jajima, koja su ofarbana na Veliki petak ili Veliku subotu. Po predanju, ovaj običaj potiče iz vremena Hristovog Vaskrsenja. Marija Magdalena došla je, posle Hristovog vaskrsenja, u Rim radi propovedanja Jevanđelja. I kada je izašla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima: „Hristos vaskrse“ i pružila mu na dar ofarbano jaje, a po ugledu na nju, hrišćani su nastavili da boje i šaraju jaja.

Vaskršnjim jajetom dočarava se smisao Vaskrsenja – kako iz mrtvila nastaje život. Jer, jaje je samo po sebi mrtva stvar, ali pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokoš, razvije se u njemu život i izleže se živo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob – ljusku, i izađe na svet – kao što je i Isus Hristos oživeo i iz groba ustao.

Uskršnji običaji i verovanja:

  • Na uskršnje jutro valja ustati rano, a da ne odete na spavanje pre ponoći, jer ako legnete ranije veruje se da ćete onda do narednog Uskrsa biti pospani i lenji.
  • Umiti se hladnom vodom u koju su potopljeni dren, bosiljak i crveno uskršnje jaje.
  • Prvo pojedite jaje, pa drugu hranu. Jajetom se omrsite.
  • Odlazak u crkvu na jutrenje. U Rusiji je običaj da ko okasni na jutrenje, poliju ga vodom ili bace u reku.
  • Tucanje jajima.
  • Običaj je i da se deca dodirnu crvenim jajetom da bi bila crvena i zdrava tokom cele godine.
  • Gosti koji dođu u kuću daruju se uskršnjim  jajetom, koje je simbol obnavljanja prirode i života, i radosti kako za onog koji prima, tako i za onog koji daruje.
  • Na Pobusni ponedeljak, koji ove godine pada 9. maja,  odlazi se na groblja i na grobove se odnosi po jedno jaje, za svakog preminulog člana porodice, prijatelja… da bi i preminuli osetili Vaskrsenje Hristovo.

Posle Vaskršnjeg ručka, nekada je bio običaj, a danas samo lepa uspomena, da cela porodica, svečano obučena, prošeta gradom i svrati na kafu i piće u neku gradsku kafanu.

 


Korišćeni podaci sa sajtova:

Pravoslavac

Mondo

Antonić, Dragomir. Srpski narodni kalendar, Beograd, 2011.

 

Advertisements

Posted on 8. aprila 2018., in Narodna verovanja i običaji. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: