Advertisements

Danas su Blagovesti – dan kada se žene mole Bogorodici

Pravoslavna crkva i njeni vernici, danas slave jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika – Blagovesti ili Veliku subotu. Prema svetom pismu, to je dan kada se Bogorodici javio arhangel Gavrilo i rekao joj da je posredstvom Svetog duha u blagoslovenom stanju i da će roditi sina.

Blagovesti spadaju u red Bogorodičnih praznika, nepokretan je praznik i crveno slovo, što znači da ne treba raditi teške poslove, a žene ne treba da šiju i peru.

Iz Ohridskog prologa:

Kada se Presvetoj Djevi navrši jedanaest godina prebivanja i služenja pri hramu Jerusalimskom, i četrnaest godina od rođenja — kada, dakle, stupi u 15-tu godinu života, saopštiše joj sveštenici, da po zakonu ona ne može više ostati pri hramu, nego treba da se obruči i stupi u brak. No kako veliko iznenađenje za sve sveštenike bi odgovor Presvete Djeve, da je se ona posvetila Bogu i da želi ostati devojkom do smrti ne stupajući ni s kim u brak! Tada po promislu i vnušenju Božjem prvosveštenik Zaharija, otac Pretečev, dogovorno sa ostalim sveštenicima, sabra dvanaest bezženih ljudi iz plemena Davidova, da bi jednome od njih uručili Djevu Mariju na čuvanje devojaštva njenog i staranje o njoj. I bi uručena starome Josifu iz Nazareta, koji joj beše i srodnik.

U domu Josifovom Presveta Djeva produži živeti isto kao i u hramu Solomonovom, provodeći vreme u čitanju Svetog Pisma, u molitvama, bogorazmišljanju, postu i ručnom radu. Gotovo nikad iz kuće ne izlažaše, niti se interesovaše svetskim stvarima i događajima. Malo je s kim uopšte govorila, i nikad bez naročite potrebe. Najčešće je u kući opštila sa dvema kćerima Josifovim. No kada se navrši vreme prorečeno Danilom prorokom, i kada Bog blagovoli ispuniti obećanje svoje izgnanom Adamu i prorocima, javi se veliki arhangel Gavril u odaji Presvete Djeve, i to, kako neki svešteni pisci pišu, u trenutku baš kada je ona držala otvorenog proroka Isaiju i razmišljala o njegovom velikom proročanstvu: Gle, djeva će začeti i rodiće sina! (Is. 7, 14).

Javi joj se Gavril u svetlosti arhangelskoj i reče joj: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom! i ostalo sve redom kako piše u Evanđelju božanstvenog Luke (Lk. 1, 26—38). Sa ovom arhangelskom blagovešću, i sa silaskom Duha Svetoga na Djevu Prečistu, otpočinje spasenje ljudi i obnovljenje tvari. Istoriju Novog Zaveta otvorio je arhangel Gavril rečju: Raduj se! da oznamenuje time, da Novi Zavet ima da znači radost za ljude i za svu stvorenu tvar. Otuda i Blagovest se smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom.

Običaji na Blagovesti

Na Blagovesti se ustaje rano pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinjao devojačkom pesmom. Devojke bi uoči ovog dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru su se veselili i muškarci i žene, a ponegde, uz mlade, i stariji.

Bilo je uobičajeno da se vatra preskače, a vladalo je verovanje da će onaj ko preskoči ovu vatru biti zaštićen od ujeda zmije. Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Ali, uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, štala i tora i vikala: „Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!“

Nekada su mladi i stari izjutra odlazili na obale reka i potoka i  bacali zatvorenih očiju kamičke u vodu. Kad bace kamen, pokriju uši šakama da ne čuju pad kamena u vodu, izgovarajući pritom bajalicu u sebi. To rade da ne bi nagazili ili videli zmije u toku leta. Rašireno je verovanje da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci.

Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke.

Blagovesti naročito slave žene. One koje žele da zatrudne, odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.

Ranije su se po Srbiji na taj dan palila đubrišta, a pepeo prosipao oko torova i štala protiv raznih boleština.

U okolini Svrljiga se ne otvaraju britve, poklopci, makaze i ne uvlači se konac u iglu da se ne bi zmije uvlačile u kuću.

Dobro je praviti ljuljaške i ljuljati se radi zdravlja cele godine.

Od tog dana počinje setva žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.


Za pisanje ovog teksta korišćena je knjiga:

Antonić, Dragomir. Srpski narodni kalendar, Beograd, 2011.

i sajt:

Stil.kurir.rs

Advertisements

Posted on 7. aprila 2018., in Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: