Advertisements

Znate li šta treba da radite na Veliki petak?

Veliki petak je jedini dan u godini kad u hrišćanskim crkvama nema svakodnevne službe, već se slavi uspomena na Hristovo raspeće. U našim hramovima po podne se iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto, ispred oltara.

 

U poslednjoj nedelji, od Velikog četvrtka, sve je posvećeno pripremi uskršnjih jaja, farbanju, mešenju kolača… U nekim krajevima jaja se farbaju ili u četvrtak ili u subotu, zbog toga što se veruje da na Veliki petak ne treba ništa raditi zbog žalosti za Isusom Hristom. Međutim, kako danas žene imaju previše obaveza, jaja se farbaju i petkom.

Jajetu se od najstarijih vremena pridavala velika pažnja jer se verovalo da je svet nastao upravo iz njega. U hrišćanstvu se jaje smatra simbolom života jer asocira na buđenje prirode, bujanje vegetacije, rađanje i plodnost.

Poste svi, čak i deca

Crkva za Veliki petak propisuje najstroži post, od čega su izuzeti samo sasvim mala deca, veoma stari ljudi i teški bolesnici. I u našem narodu je bio običaj da se na Veliki petak ništa ne jede i da samo jednom u toku dana smeju da se uzmu kafa ili malo vode.

Prvo jaje se farba u crvenu boju i zove se čuvarkuća. Čuva se u kući do uoči Đurđevdana, kada se sa raznim biljem stavi u vodu da prenoći. Ujutru se svi ukućani umiju tom vodom da budu zdravi i rumeni kao jaje, a onda se čuvarkuća nosi u vinograd, jer se veruje da štiti od grada.

Čuvarkuća može da se čuva i u kući, sve do naredne godine, kada se boji novo jer se veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća.

Crvena boja je boja radosti, a kako je Vaskrs najradosniji praznik, jer označava pobedu života nad smrću, zato se jaja farbaju u crveno. Ostale boje nisu u duhu hrišćanske tradicije, ali se deca takvim jajima najviše raduju, naročito ako su ukrašena sličicama junaka iz crtaća.

Na Veliku subotu čine se dobra dela

Velika, strasna ili zavalita subota se, kao i cela sedmica, ubraja u velike dane. Naziv strasna prihvaćen je posredstvom crkve, koja podseća na Hristovo stradanje, dok naziv zavalita subota upućuje na to da valja učiniti kakvo dobro ili milosrdno delo.

Na ponoćno bdenje između subote i nedelje ide se porodično ili sa prijateljima. Trenutak kad hram ostane u potpunom mraku, a onda se, uz svetlost samo jedne voštanice začuje: „Hristos Voskrese“ i gromki odgovor: „Vaistinu voskrese“. Sa svećom u ruci tri puta se obilazi hram da bi se u njega ponovo ušlo provlačenjem ispod plaštanice, koju na ulaznim vratima hrama drže sveštenici.

Izvor: Zena.blic.rs

 

Advertisements

Posted on 6. aprila 2018., in Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: