ЉУТЊА И БЕС

Чак и када је слабог интензитета љутња је једна од емоција са најсложенијим последицама како за појединца који је осећа, тако и за окружење. Може се рећи да је љутња, а нарочито бес једна од друштвено најнепожељнијих емоција. Стога психијатри, психолози и саветници на различите начине покушавају помоћи људима да управљају својом љутњом и бесом (да је разумеју, препознају, контролишу, усмеравају).

Једна од главних идеја јесте да се акценат стави на понашање, односно испољавање љутње. Тако постоје разни облици тзв. вентилације беса кроз понашања која нису угрожавајућа ни за кога. Међутим, искуство говори да то представља само привремено решење и да није довољно да би се решио проблем.

Љутња (као и све остале емоције) обухвата телесне реакције, мисли и понашања која су се формирала кроз дути временски период. Зато решење треба да укључи перцепцију и интерпретацију, понашање и физиолошке реакције. Технике релаксације и вентилације јесу корисне и доводе до олакшања. Међутим, неопходно је да их прати и разматрање образаца мишљења и тумачења уколико се жели постићи дугорочна промена у психичком функционисању.

Идеја ефикасне интервенције јесте да се:

помогне особи да препозна и разуме обрасце мишљења који генеришу љутњу и бес
особа научи техникама вентилације и релаксације како би се брзо смирила
особа научи новим облицима понашања

У великом броју случајева особа која се обрати за помоћ сматра да је она једноставно таква и да је љутња нешто што не може да контролише. Веома је важно разбити ову заблуду и омогућити повратак осећања контроле.

Како то постићи?

Иако се неком може чинити да је бесан/а све време и у свим ситуацијама, увек је могуће открити типичне ситуације и “окидаче“ беса и љутње. Зато је први корак добро упознати своју љутњу:

Који су најчешћи окидачи?
Колико се често појављује?
Колико је љутња интензивна?
Колико љутња траје?
Како се понашамо у ситуацији када смо љути?

Ово ће брзо довести до тога да особа уочи правилност у појављивању љутње и беса. На тај начин ће се демистификовати интензивна емоција и повећати могућност избора да се реагује на један или други начин.

Треба подсетити да је љутња природна реакција у ситуацији када проценимо да су наша права, вредности и интегритет угрожени. Управо ова процена јесте оно што снажно утиче на учесталост и интензитет наше љутње. Уколико проценимо нечије понашање као намерно и мотивисано да нас повреди, бес ће бити интензивнији и дуготрајнији. Ова процена, наравно, није апсолутна истина и стога је веома важно да будемо свесни да је то наш угао гледања и да за нечије понашање према нама могу постојати и друга објашњења.

Особе које су хронично љуте обично интерпретирају поступке других људи као „безобзирне и себичне“ тако да њихов бес изгледа потпуно оправдан. Управо у тој навици крије се и решење проблема са љутњом и бесом. Потребно је подстакнути их да препознају усвојени начин размишљања и да увиде везу са емоционалном реакцијом. Логичка анализа уобичајених образаца мишљења и помоћ у изградњи нових довешће посредно до промена у учесталости, интензитету и трајању осећања.

На крају, можемо закључити да модерне технике саветовања особа са проблемима контроле беса обухватају превенцију односно, избегавање појаве љутње променама навика мишљења, контролу интензитета, кроз технике релаксације и учење нових облика понашања којима се избегавају импулсивне агресивне реакције.