Advertisements

Selidba (ni)je oštetila Lepenski vir

Postoje spomenici kulture koji su upisani na Uneskovu listu svetske baštine, a izmešteni su, kao i Lepenski vir, iz svog originalnog okruženja. Važno je, međutim, navesti da su ti spomenici upisani neposredno nakon njenog uspostavljanja 1979. godine.

14204_620x0

U poslednje vreme glavni fokus se stavlja na izuzetnu univerzalnu vrednost, autentičnost i integritet dobra, tako da nemamo slične primere, kaže, za „Novosti“, Siniša Šešum, šef regionalne kancelarije Uneska. Javnost se pita zašto do sada Lepenski vir nije nominovan za listu svetske baštine, iako ne postoji nijedan spomenik na teritoriji naše države koji ima veći značaj za svetsku istoriju i kulturu od ovog nalazišta.

– Možemo se složiti da je izmeštanje, u svakom slučaju, imalo određeni negativni uticaj na ove tri kategorije i da se u slučaju eventualne nominacije mora dokazati da već izvedene aktivnosti nisu kreirale nepopravljivu štetu – ističe Šešum.

– Savetodavna tela Komiteta za svetsku baštinu, zahtevaju potpuno poštovanje svih odredaba Operativnih smernica Konvencije. Ipak, konačnu odluku o nominaciji određenog dobra donose nadležne državne institucije na osnovu procene koja je usklađena sa Operativnim smernicama i zakonodavstvom Republike Srbije.

Nacionalni park „Đerdap“ je na tentativnoj listi od 2002. godine. Na pitanje da li bi Lepenski vir mogao da bude deo zaštićene celine Đerdapske klisure, Šešum odgovara:

– Na ovo pitanje je teško dati odgovor. Zavisi od toga šta bi se nominovalo, klisura kao kulturni krajolik, kao mešovito prirodno i kulturno dobro ili samo kao kulturno dobro. Uvereni smo da nadležne institucije Republike Srbije čine sve što je neophodno, da bi se lokalitet zaštitio na adekvatan način.

PROPISI Siniša Šešum

Arhitekta Marija Jovin, koja je sa kolegom Sinišom Temerinskim projektovala konstrukciju koja štiti nalazište, kaže da je rešavajući četrdesetogodišnje probleme na Lepenskom viru, očekivala da je došla prilika da se naše možda najznačajnije praistorijsko nalazište prezentuje svetu i kroz kandidaturu za Listu svetske baštine.

– Izgrađena zaštitna konstrukcija pokazuje brigu države za svoj spomenik kulture, a stvoreni uslovi omogućavaju i nastavak istraživanja ovog lokaliteta – objašnjava ona.

– Sada čujem argumente da zbog dislociranja ili zbog izgradnje konstrukcije, Lepenski vir ne može biti nominovan. To nisu više pakosti kolega, to je kompletno neznanje!

Jovinova se pita kako možemo tu blistavu kulturu i sva dosadašnja istraživanja i rezultate da banalizujemo izjavama „lokalitet je dislociran pa ne može biti kandidovan za Listu svetske baštine“. Ili, još gore, izjavama „ne može biti kandidovan jer je izgrađena zaštitna konstrukcija“!

ZAŠTITA Marija Jovin

– Da li je trebalo da ga kandidujemo onako, ispod privremene drvene konstrukcije i salonitnih ploča, gde je većina kuća bila u fragmentima u neobeleženim raspalim kutijama – pita Jovinova i dodaje:

– Već decenijama se spomenici ljudske aktivnosti posmatraju i štite u njihovom prirodnom okruženju, samo je kod nas to još uvek nekako razdvojeno. Kako se može praistorijsko naselje gledati odvojeno od obale moćne reke, od stene na drugoj obali, od stenovitog zaleđa? Ako je profesor Dragoslav Srejović pre pedeset godina pisao o oblikovanju prostora i osmišljavanju sveta na Lepenskom viru, jedinstvenoj kulturi u to vreme u Evropi, koju su stvorili ljudi u klisuri Dunava, zahvaljujući svom intelektu i prirodnim uslovima koji su to omogućili, kako mi danas možemo da tu kulturu negiramo i umanjujemo njen univerzalni značaj.

Izvor: Večernje novosti

Advertisements

Posted on 17. septembra 2017., in Iz istorije, Kultura u izlogu, Zanimljivosti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: