Advertisements

Beogradske priče: Crkve kao domovi predaka

 Kang Ju Vej

Kang Ju Vej

Veliki kineski reformator Kang Ju Vej ostao je zabeležen kao prvi Kinez koji je posetio Beograd. To se dogodilo 1908. godine, kada je ovaj carski savetnik, zbog teških prilika u zemlji, morao da je napusti begom u inostranstvo. Tada je proveo tri dana u našem gradu, i mada to zvanično nisu zabeležile ondašnje novine, do ovih podataka došao je nedavno jedan naš istraživač.

Goran Stefanović je mašinski inženjer, budući doktor nauka zaposlen u Termoelektrani „Kostolac B“. Pre dve godine je bio u Kini na stručnom usavršavanju, pa je potpuno opčinjen raskošnom istorijom ove dalekoistočne zemlje prikupio građu za knjigu „Duhovi Zabranjenog grada„, koja će uskoro biti predočena javnosti. Ekskluzivno za „Beogradske priče“ otkriva nam tajne vezane za posetu prvog Kineza Beogradu.

UNIVERZITET

KANG Ju Vej je ostavio precizne dnevničke beleške, na osnovu kojih stičemo uvid kako je jedan čovek iz daleke civilizacije mogao da doživi našu prestonicu početkom 20. veka.

– U Beograd je došao vozom iz Budimpešte 21. jula 1908. u 11 časova posle desetočasovne vožnje – beleži Stefanović.

– Putopisac spominje autentičnost grada na granici sa moćnom Austrougarskom i ističe da je veoma čist s puno zelenila i cveća. Bio je oduševljen Kalemegdanom, ali je na njega poseban utisak ostavio Rimski bunar, pogotovo što su ga sa istorijom ovog mesta upoznali lokalni vodiči. Oni su ga uputili u mračnu priču o kazni za izdajnike koji su pokušali da „prodaju“ grad osvajačima, te su zato skončali na dnu bunara, raskomadani i pomračenog uma. Kang će to mesto nazvati sumornim i jezivim, uz potvrdu da u zemlji kao što je Kina ne postoji ništa slično.

Posetiocu sa Dalekog istoka najviše se dopala zgrada Univerziteta, odnosno Kapetan Mišino zdanje. Kang nije odoleo izazovu da je poseti uz konstataciju da mu je neobično čudno da Srbija, iako ima samo milion stanovnika, ima univerzitet, a cela ondašnja Kina, sa tadašnjih 400 miliona stanovnika takođe ima samo jednu takvu visokoškolsku državnu ustanovu.

 

– Kang je doživeo Srbiju kao vojnu državu sa snažnim osećajem za nacionalnu pripadnost – nastavlja priču Stefanović.

– Takođe, definisao ju je kao strogo poljoprivrednu zemlju, izrazivši čuđenje što u Beogradu nema fabrika. Istina, verovatno je da za tako kratko vreme nije mogao da stvori dovoljno precizan uvid, jer je tada u gradu bilo nekoliko fabrika, kao i šećerana.

Nekoliko rečenica u svom putopisu Kinez je posvetio tadašnjoj političkoj situaciji u Srbiji. Bez dileme će optužiti kralja Petra Karađorđevića za smrt kraljevskog para Aleksandra i Drage Obrenović, čudeći se kako niko nije osuđen za taj zločin. Kang sa nevericom beleži kako su zaverenici neobično lako prodrli do samog monarha, uz konstataciju da to nikako ne bi bilo moguće izvesti u Kini i tako lako doći do kineskog cara.

– U njegovim zapisima ostaće zapisani još neki veoma upečatljivi i slikoviti detalji – objašnjava Goran Stefanović.

– Zabeležiće da ga srpske crkve podsećaju na domove predaka kakvi su postojali u kineskim selima. Takođe, pijace s našeg podneblja podsetile su ga na one u domovini, zbog nadstrešnica.

ULAZAK U ISTORIJU

JUNAK ove priče Kang Ju Vej u istoriji najmnogoljudnije zemlje sveta zabeležen je krupnim slovima. Naš sagovornik podseća da se u suton 19. veka u Kini pojavio Pokret reformi za ciljem da modernizuje zemlju, izvuče je iz zaostalosti i omogući joj da se efikasno suprotstavi zapadnim silama koje su je dovele u polukolonijalni odnos posle opijumskih ratova i višedecenijskog ugnjetavanja i uslovljavanja.

Pokretač otpora i vođa Pokreta otpora „stranim đavolima“ bio je Kang Ju Vej. On je sa predlogom reformi upoznao najznačajnije kineske intelektualce toga doba. Reforme su, pored ostalog, predviđale uvođenje ustavne monarhije, odbacivanje starog školskog sistema, slanje studenata na školovanje u inostranstvo, razvijanje slobode štampe, razvoj industije, rudarstva i železničkog transporta, promenu zastarelog finansijskog sistema, uvođenje poštanske službe umesto glasničke, kao i modernizaciju vojske po uzoru na zapadne sisteme odbrane.


Istraživač Goran Stefanović

– U to vreme odnosi u Zabranjenom gradu, centru moći, bili su vrlo kompleksni – objašnjava Stefanović.

– Mladi kineski car Kuang Su bio je samo marioneta u rukama čuvene carice udovice Cu Ši, poznatije kao „zla apsida Istoka“. Mladi car je bio impresioniran intelektualnom veličinom Kang Ju Veja i pokušao je da se kroz podršku reformama konačno obračuna sa Cu Ši i konzervativnim krugovima. Pokrenuo je reforme 1898. godine koje će ostati zabeležene kao „Reforme od 103 dana“.

U to vreme će Kang Ju Vej biti lični savetnik cara koji je podneo na potpisivanje čak 70 carskih dekreta. Pristalice Cu Ši su preko noći organizovali državni udar, svrgnuli cara i pobili šest reformatora sa čela pokreta, a samo će Kang Ju Vej umaći begom u inostranstvo.

Na izbegličkom putešestviju, eto, boravio je i u Beogradu. Sa tog kratkog ali upečatljivog putovanja ostavio je dragocene beleške koje pokazuju kako je neko sa Dalekog istoka mogao da sagleda naš grad.

OPČINjENOST DALEKIM ISTOKOM

NAŠ sagovornik Goran Stefanović je „Duhove Zabranjenog grada“ osmislio kao dnevničko putopisno štivo sa biografijama više od 20 kineskih vladara počevši od careva dinastija Ćing, preko nacionalnih vođa stranke Kuomintang, do lidera KP Kine.

Pored obilja zanimljivosti, za nas je izdvojio priču o Kang Ju Veju, lideru „Pokreta za reforme“, a kasnije i „Društva za zaštitu cara“. On je ujedno i prvi Kinez u Beogradu i Srbiji o kojem postoji pisani trag, doduše samo u kineskim arhivama.

POVRATAK

POVRATAK reformatora u domovinu nije ga odmah podigao na pijedestal koji mu je istorija namenila. Naime, on se vratio u Narodnu Republiku Kinu, pa nije dobio prostor za veće angažovanje jer je bio tretiran kao predvodnik monarhističkih i atirepublikanskih struja.

– Preminuo je 1927. godine – objašnjava Stefanović.

– Tek dolaskom na vlast KP Kine biće priznata uloga i njemu i njegovom pokretu u stvaranju jedne nove Kine koja danas nesumnjivo postaje jedna od vodećih svetskih sila.


Tekst napisao Zoran Nikolić

Izvor: Večernje novosti

 

Advertisements

Posted on 16. septembra 2017., in Biblioteka, Iz istorije, Knjige, časopisi i pisci. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: