Advertisements

NAJBOLJI LIKOVI BIBLIOTEKARA U FANTASTICI

Biblioteke često doživljavamo kao magična mesta, na svakoj polici mnogo knjiga koje mogu svoje čitaoce da odvedu u nove i divne svetove. Ovo su reči Terija Pračeta: „Mislili su da je biblioteka opasno mesto zbog magičnih knjiga… ali ono zbog čega je to stvarno najopasnije mesto je sama činjenica da je to biblioteka.“ Biblioteke naročitu čarobnu moć imaju za pisce: u mnogim romanima, velike su mogućnosti da se prostorija puna knjiga magično transformiše, pa biblioteke postaju vrata ka drugim beskonačnim svetovima. Kao navigatorima u ovim beskrajnim oblastima, izmišljenim bibliotekarima su često date magične moći, kao jedinima koji razumeju misterije biblioteke. Sastavili smo listu naših omiljenih magičnih bibliotekara, čija moć ide preko intelektualnog junaštva.

c3l4e6fd-vi

  1. Bibliotekar iz serijala Disksvet (Teri Pračet)

Pračetov bibliotekar, koji je upravljao bibliotekom na Nevidljivom Univerzitetu, je verovatno jedan od najčuvenijih izmišljenih bibliotekara. Bio je čarobnjak, koji se pretvorio u orangutana i to talasom za menjanje stvarnosti: ono što mu je pomoglo u ovoj ulozi su pokretljivi prsti na nogama koji su bili korisni za sortiranje i premeštanje knjiga na policama. Pored njegove slučajne promene u drugu vrstu, Bibliotekar je ugledan zbog članstva u društvu Bibliotekari Vremena i Prostora, što znači da je imao pristup i navigaciju L-Prostora i interdimenzionalne zone koja je povezivala sve biblioteke i knjige. Mogao je da se vrati kroz vreme da vidi kada su određene knjige bile ukradene, ili da sačuva neprocenjive tekstove od uništenja u drevnim požarima.

  1. Irena iz Nevidljive biblioteke (Ženeviev Kogman)

Irena je bibliotekar, koja je u univerzumu Kogmanove i kolekcionar retkih knjiga i špijun. Radeći u interdimenzionalnoj Biblioteci, morala je da odlazi u brojne paralelne univerzume, da sakuplja retke knjige koje su jedinstvene u svetu koliko god da koštaju. Naoružana Jezikom, magičnom formom univerzalnog govora koji je mogao da menja stvarnost oko nje, Irena je sprovodila svoje dužnosti, ne zbog moći ili sposobnosti da menja tokove svetova u koje ulazi, već zbog „najdubljeg, najosnovnijeg dela života – ljubavi prema knjigama“.

  1. Mačka Češir iz serijala „Sledeći četvrtak“ (Džasper Ford)

Svet Džaspera Forda u ovom serijalu se vrti oko knjiga – od literarnog detektiva u njenom svetu, preko čuvanja mira između Šekspirijanskih učenjaka, do rada u Velikoj Biblioteci u Jurisfikciji koja čuva nemirne izmišljene likove, rupe i izbijanje pravopisnih virusa. Pošto tehnički nije bibliotekar, ona je mačka Češir (ili mačka od ranije poznata kao Češir ili mačka jedinstvene uprave Varington) koja se ponaša kao vodič u pedeset dva nivoa i dvadeset šest podruma Velike Biblioteke, pomažući da se pronađu potrebne knjige, skačući kroz žanrove. Po svoj prilici, njena je sposobnost da se pojavi i nestane gde god je potrebna u ogromnoj biblioteci i dostiže najviše police.

  1. Lirael iz romana Lirael (Gart Niks)

Biblioteka Kler u Niksovom Lirael-u je opasno mesto, skladište ne samo knjiga, već i brojnih zla: “posrnulih stvorenja, starih čini koje su postale nepredvidljive, mehaničkih zamki, čak i knjiga sa otrovnim povezom.” Nakon što su regrutovani, bibliotekarima je dat magični bodež i instrukcije da im pištaljka bude pri ruci, da bi mogli pozvati u pomoć ako ikada budu onesposobljeni od strane opasnih stanovnika. Lirael je takođe značajna po svojoj vezi sa bibliotekom: to je mesto gde pronalazi utočište i prihvatanje i gde pronalazi svog najbližeg prijatelja Ozloglašenog Psa. Biblioteka je njen način da pobegne od pritisaka koje ima u svom životu u Kleru, nalazeći mudrost i snagu u skladištu koje otključava njenu pravu sudbinu kao “Podsetnik” – neko ko ima pristup živim uspomenama prošlosti.

  1. Djui Denoument iz Serije nesrećnih događaja (Lemoni Sniket)

Djui Denoument Lemonija Sniketa, nema sopstvenu magiju, već čuva tajanstveno znanje, kao što je misteriozna šećerna kugla u njegovoj biblioteci, koja je skrivena ispod jezerceta kod Hotela Denoument. Živeo je život u skladu sa bibliotekarstvom, poštujući svoje prezime tako što je organizovao svoj hotel po Djuijevom decimalnom sistemu i izgradio je bibliotekarski katalog dokaza protiv svih zlih članova misterioznog VFD-a (uključujući i snimak kada je užasni grof Olaf ukrao kolačiće).

Autori gravitiraju oko biblioteka, s obzirom da one deluju kao prirodno mesto za njihov rad i ljubav prema književnosti. Ali opis biblioteke kao mističnog i opasnog mesta, tajni iskrivljene stvarnosti i bibliotekara špijuna, ratnika i interdimenzionalnih putnika – pokazuju ne samo ljubav prema rečima već i prema mestima na koja nas mogu odvesti i razotkriti tajne koje imaju. Biblioteka i njene često magične osobine objašnjavaju ideju da je znanje moć (ili, kako bi Pračet rekao: Knjige = Znanje = Moć = (Sila x Rastojanje^2 / Vreme).


Prevela: Nevena Vuksanović iz Kostolca

Izvor originalnog teksta: Blog.oup.com

Advertisements

Posted on 4. maja 2017., in Biblioteka, Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: