Kako je nastao bar-kod?

Niz vertikalnih crnih i belih crtica različitih širina, jednostavnog naziva „crtični kod“ rešila je veliki problem potrošačkog društva, i neke druge.

Početkom tridesetih godina 20. veka, student Volis Flint došao je na genijalnu ideju koja bi mogla drastično da ubrza kupovinu u radnjama: smislio je da kupci na karticama obeležavaju proizvode koje su izabrali u radnji, što bi kada dođu na kasu dosta ubrzalo stvar. No, koliko god u tom trenutku njegova ideja zvučala napredno i korisno, nije doživela široku upotrebu.

upc-a-036000291452

Read the rest of this entry

4. јули – Дан борца

На данашњи дан, далеке 1941. године, Политбиро ЦК КПЈ на челу са Јосипом Брозом Титом, донео је Одлуку о подизању оружаног устанка народа Југославије и повео је Народно-ослободилачку борбу за ослобођење земље од фашистичких немачко-италијанских окупатора и њихових савезника. Након тога су кренули организовани устанци широм земље.

1200px-spomenik_poziv_na_ustanak_beograd

Read the rest of this entry

Da li ćemo uskoro svi govoriti nemački?

Engleski je možda internacionalni jezik, ali oslušnite pažljivo, nemački vreba sa svakog koraka, ponajviše u poslovnim krugovima. Geteov maternji jezik, kako piše politico.eu, sve više se probija među tri zvanična „radna jezika“ Evropske unije.

Istovremeno, Berlin se uveliko priprema da sledećeg meseca preuzme predsedavanje Evropskom unijom. Ipak, kako piše ovaj portal, razlog za to nije činjenica da su mnogi izvorni govornici nemačkog na najvišim pozicijama, poput Ursule fon der Lajen ili, možemo dodati, Angele Merkel.

ljudi-pricaju-nemacki-jezik-830x0-1

Read the rest of this entry

Царство морала и царство насиља

Педесетих година прошлог века, због Камијевог „Побуњеног човека” француски интелектуалци спорили су се као прави бољшевици.

„Побуњени човек” појавио се 1951. године. Скреће одмах на себе пажњу, као једно од најконтроверзнијих Камијевих дела. Критике долазе и с леве и с десне стране. Најзначајнија је она која је довела до дефинитивног раскида Сартра и Камија.

677z381_kami-foto-vikipedija-za-kulturu

Албер Ками (1913-1960)

Read the rest of this entry

Zašto se većina srpskih prezimena završava na -ić?

Prezime ili porodično ime, rođenjem nasleđujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja našu ličnost i nas same, prezime označava poreklo, korene i tradiciju. Ipak, postavlja se pitanje zašto se Srbi prezivaju na – ić?

Prezime je nastalo u drugoj polovini XIV veka. Srpska prezimena su uglavnom nastajala tako što se nastavak -ić, -ev ili -ov dodavao imenu oca, majke, dede ili nekoj drugoj osnovi. Sufiks „ić“ je slovenski deminutiv čija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima.

rukopisi

Read the rest of this entry

Čangrizavi starac

Na gerijatrijskom odeljenju staračkog doma umro je čika, za kog su gotovo svi mislili da za sobom nije ostavio ništa. Međutim, nisu ni slutili da greše i to mnogo. Mak Filiser je bio poseban starac.

Posle smrti, medicinske sestre su pakovale starčeve stvari i među njima pronašle jednu pesmu čiji kvalitet i sadržaj su toliko impresionirale sestre, da su njene kopije pokazale i ostalim zaposlenima. Bilo je potrebno malo da se ova pesma proširi po čitavom svetu. Uverite se i sami u njenu jednostavnost i dirljivost.

profimedia-0164655435

Read the rest of this entry

Живот – Лопе де Вега

Човечији живот, како Сократ збори,
кад пословност мучна њиме овлада,
поток је што се разлива и пада
док се с олујом бесном мутан бори.

А живот оног што мир себи створи
сличан је благом извору из хлада
који гргољав, тих и препун склада
кроз шарено цвеће свукуда жубори.

220px-lopedevega

Read the rest of this entry

Narodna verovanja za Vidovdan

Pravoslavni vernici 28. juna obeležavaju Vidovdan – praznik koji je nastao u čast starog slovenskog boga Svetovida, u kog su naši preci verovali pre primanja hrišćanstva.

U narodnim predanjima, Svetovid leči od očnih bolesti i omogućava slepima da progledaju, pa se Vidovdan smatra i praznikom koji „otvara oči“.

193789_profimedia0317559083_ls

Read the rest of this entry

После мене – Томас Харди

Кад време моје двери склопи и рачун среди,
кад најнежнијег маја зашуме сви ластари
као тек спала свила, тад рећи ће суседи:
„Па он је, увек, сличне примећивао ствари“.

И кад надође сутон, са узмахом у зени
кад јастреб, секућ ветар, слети на трн далеки,
примакавши се оној доњој, најнижој стени,
„он је стајао тамо“, путник ће рећи неки.

250px-thomashardy_restored

Read the rest of this entry

Застрепим често – Џон Китс

Застрепим често шта се може збити,
пре но ми перо плод ума убере:
да књиге могу и не довршити,
да неће бити зрења, праве мере;
кад гледам лица звезда како трепте
ко симбол свега што сан само има,
помислим, нећу доживети, све те,
магичне слике да такнем дланима;
када, лепото, у трену виђена,
схватим да нећу досећи твој плам,
ни леп осећај моћи, сем спомена
неузвраћене љубави! Тад знам,
у дивљем свету стојим сам, где милост,
славу и љубав гута ништавило.

250px-john_keats_by_william_hilton

Read the rest of this entry