Mir Božiji, Hristos se rodi – Srećan Božić!
Pravoslavni vernici danas slave najradosniji praznik – rođenje Isusa Hrista. Hristovim rođenjem počela je hrišćanska era, a od tada svet počinje i sa brojanjem godina.
Božić se u početku nije slavio 7. januara kao danas. Tek se u četvrtom veku Hristovo rođenje odvaja od Bogojavljenja i po Gregorijanskom kalendaru slavi 25. decembra, dok ga vernici koji poštuju Julijanski kalendar slave 7. januara.
Običaji koji se vezuju za Badnji dan
Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić. Evo koji običaji se vezuju za jedan od najsrećnijih dana u godini.
Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Za badnjak, badnje drvo, seče se, najčešće, stabaoce ili, samo, grana hrasta koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i sve su povezane s porodičnim kultom ognjišta.
Danas je Tucin dan
Pravoslavni vernici obeležavaju Tucindan, narodni praznik koji se obeležava dva dana pred Božić, odnosno dan pred Badnji dan. Ovaj praznik je verovatno ostao još iz paganskih, mnogobožačkih vremena i bio je u vezi sa prinošenjem žrtve. Crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnjeg posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi. Na današnji dan se kolje prase ili jagnje i sprema se božićna pečenica.
Antibiblioteka Umberta Eka: Zašto su nepročitane knjige mnogo značajnije za naše živote od onih koje smo pročitali
Nepročitane knjige su mnogo vrednije od onih koje smo pročitali. Biblioteka treba da ima onoliko nepročitanih knjiga koliko vam to finansije dozvoljavaju. Što ste stariji i što više znate to će broj nepročitanih knjiga biti veći.
„Naše znanje – stvari za koje smo sigurni – čine da set ide nizbrdo i sprečavaju nas da učimo i jasno vidimo“, kaže Linklon Stefens u jednom od svojih eseja napisanih 1925. godine. Koliko god ovo možda bilo tačno, znamo već od Platonove alegorije o pećini da ljudi ne samo da nisu ponosni na svoje neznanje već se ljute na svakoga ko im na njega ukaže. Uvek se čvrsto držimo za svoje znanje, kao za sebe same.
16 razloga zbog kojih je sjajno biti knjigoljubac
Nije tajna da je čitanje fenomenalan način da utrošite slobodno vreme. Ali ponekad, na kraju napornog dana, lakše je uključiti Netfliks nego potražiti knjigu koja će vam prijati, a koju tek treba da započnete. To ne bi trebalo da vas obeshrabri, niti da zbog toga odustanete. Knjigoljubačke navike imaju mnoge prednosti.
Evo šta su ljudi pre 20 godina verovali da će se dogoditi do 2020!
Pre više decenija, akademici, futuristi i vladine agencije izneli su svoja očekivanja šta će se dogoditi do 2020. godine. Koliko dugo ćemo živeti, hoćemo li osvojiti univerzum… ili bar skoknuti do prvih svemirskih „komšija“, da li će nas vlade i kompanije pratiti na svakom koraku, hoćemo li raditi do smrti ili će da kapne i malo penzijice? To su samo neka od pitanja na koja su davani odgovori, tačnije – davana su predviđanja, i to sa više ili manje uspeha.
Предивна новогодишња честитка
Душко Радовић (1922-1984), наш познати писац, новинар и ТВ уредник, у једној од својих радио емисија, 1. јануара неке тамо давне године, пожелео је својим слушаоцима следеће:
Желим Вам да Вас не боли оно што Вас је болело, а да Вас воли оно што Вас није волело.
Желим Вам да будете потребнији другима него они Вама.
Да желите и можете више него што Вам треба, а да све што Вам претекне поделите са онима који не могу као Ви.
Srećna Nova 2020. godina!
Srećnu Novu 2020. godinu
i srećne novogodišnje praznike
želi vam Udruženje „Od knjige do duše“
Нова година кроз векове: Kако се у различитим историјским периодима Нова година прослављала у Србији
У давна времена, у средњовековној Србији, Нова година је заправо означавала почетак литургијског циклуса у хришћанској религији и обележавала се 1. септембра по старом , тачније 14. септембра по новом календару.
Српски Робин Худ: Последњи војвођански хајдук Црни Максим отимао је од спахија и аустроугарских богаташа и делио сиротињи
Чувени хајдук Црни Максим био је страх и трепет за аустроугарске богаташе пре Првог светског рата. Овог српског Робина Худа називају многим именима, зависно кога питате, али и присталице и противници хајдука из Бачке Паланке сагласни су у једном – да је био дрзак и смео, да је држао до своје речи, али и да је био изузетно паметан.
OD KNJIGE DO DUŠE 