Данас читав свет познаје име Ника Вујичића – проповедника, који се родио без руку и ногу. Али мало ко зна да је у 19. веку у Русији живeо Григорије Журављев, који се такође родио без руку и ногу, али га то није спречило да постане – иконописац. Следи прича о његовом чудесном животу.
Спартанско васпитање – семинарски рад
Античка Спарта, географски положај
Античка Спарта (дорски Σπάρτα Спарта, атички Σπάρτη Спарти, уобичајени старогрчки назив Λακεδαιμονία/Λακεδαίμων Лакедемонија или Лакедемон) је била град-држава у Античкој Грчкој, која се налазила на југоисточном делу Пелопонеза, у долини реке Еуроте. Античка Спарта је остала позната у историји по својој војној снази, милитаристичком друштву, великом броју робова и грађанској дисциплини. Античка Спарта се дуго времена сматрала најснажнијом војном силом у античкој Грчкој захваљујући агоги, систему закона који је стварао од њених грађана војнике врхунског квалитета. Иако је територија античке Спарте била насељена током микенске доминације Грчком, њена историја почиње после дорске сеобе на Пелопонез током мрачног века и завршава се након римског освајања Спарте.
Васпитање као борба за моћ
Ви на једној, а ваше дете на другој страни. Чврсто „укопани“ у својим позицијама и нико не попушта. Оваква врста борбе да се победи, да се стекне моћ над другом страном нешто је што треба максимално избегавати у процесу васпитавања и дисциплиновања детета. Некад вам се може учинити да је то немогуће учинити. Да сваки покушај одређивања граница детету подразумева дуготрајне, исцрпљујуће, емотивне ситуације у којима треба да покажете да сте ви главни.
E, pa ne bih vas više zadržavala – Dejvid Nobz
„Svi se mi jednom rađamo. Svi jednom umiremo. Tu je kraj jednakosti na ovom svetu. Nemojmo se plašiti smrti. Ne možemo da izbegnemo strah od opake i teške boleštine, ali ne smemo se plašiti i same smrti. Ona ne samo da je neizbežna, već je i poželjna. Živeti večno bilo bi grozno. Vrednost života leži u njegovom kratkom veku. Uživajte u čudu zvanom život iz dana u dan. Uzmite sve sto Vam život pruža, i Vama i drugima. Ako poživite ovoliko dugo koliko sam ja poživela, videćete mnoge sahrane. Ne plašite ih se. Ne plašite se smrti drugih ljudi. Ma kako Vam bilo teško, ne tugujte za onima koji su na onom svetu, već mislite o tome kako su sada spokojni, i zahvalite se za njihove živote i sećanja koja će Vas uvek na njih podsećati i preko kojih će nastaviti da žive u Vama. Vašom smrću se nista ne okončava, osim Vaš nevažni život. Život je reli trka. Predajte palicu. Laku noć.“ (Kejt Kopson)
Odlomak iz knjige Dejvida Nobza „E, pa ne bih vas više zadržavala“
Rusko ostrvo užasa
Ostrvo Nazino je pusto i nenaseljeno rečno ostrvo koji se nalazi na oko 2.400 kilometara severoistočno od Moskve. Na taj je otok poslato je 6.200 nesretnih duša osuđenih jer su „manje vredni“ u programu egzila ruske vlade 1933. godine, a pravi horori koji su tada nastali tek su nedavno izašli na videlo.
Danas je Sveti velikomučenik Teodor Tiron – narodni običaji i verovanja
Pravoslavna crkva danas obeležava dan Svetog Teodora Tirona, hrišćanskog svetitelja i velikomučenika. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 17. februara po crkvenom, a 2. marta po gregorijanskom kalendaru, dok ga rimokatolička crkva slavi 9. novembra.
1. март – Светски дан цивилне заштите
Данас се широм света обележава Светски дан цивилне заштите. Генерална скупштина Међународне организације цивилне заштите (ICDO) 1990. године одлучила је да 1. март постане Светски дан цивилне заштите.
Циљ обележавања овог дана је да се скрене пажња широј јавности на витални значај цивилне заштите и развијања свести о значају припремљености за превентивне и самозаштитне мере и поступке у случају елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа и других несрећа и опасности.
Статут Удружења „Од књиге до душе“
Subscribe to continue reading
Subscribe to get access to the rest of this post and other subscriber-only content.
Господе, како се овде брзо смркава
У часопису Светигора (Митрополија Цетињска, мај-јун 2006, бр. 166), моја поштована сарадница Сања пронашла је поучан есеј Иване Кнежевић о Данилу Кишу, под називом Господе, како се овде брзо смркава. Прочитајте га.



























