Данас је Сретење Господње
Српска православна црква и њени верници славе 15. фебруара Сретење Господње. Сретење се увек слави 40. дан од Божића и на тај дан се ништа не ради, а представља успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.
У питању је први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац. Овај празник је од суштинске важности за хришћанство јер указује на први сусрет Спаситеља са људима.
Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Карађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.
На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав.
Сретење се славило као Дан државности Србије до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.
Народна веровања и обичаји
Ако је на Сретење сунчан дан и медведи изађу из јазбине и уплаше се своје сенке, па се врате назад, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
На Сретење се срећу и раздвајају зима и лето. Од Сретења дани постају дужи, а ноћи краће, па се у народу каже „Сретење обретење“. Обичај је да се на Сретење обавезно пале свеће јер се сматра да пламен има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и других несрећа.
Овога дана девојке пазе каквог ће мушкарца прво срести. Верује се да ако прво сретне црномањастог, за таквог ће се удати, а ако сретне плавог, онда за таквог. Исто важи и ако сретне здравог, богатог, сиромашног или болесног.
Због Дана државности нерадни дани за јавне службе ове године су 15. и 16. фебруар (среда и четвртак).
Више о Дану државности можете прочитати овде.
Конкурс за књижевну награду „Чучкова књига“
ЈУ Народна библиотека „Бранко Чучак“, Организациони одбор „Чучкови књижевни сусрети“ у Хан Пијеску расписује јавни конкурс за књижевну награду „Чучкова књига“ на којем могу учествовати аутори са првом објављеном књигом написаном на српском језику и то из следећих књижевних врста и родова: поезија, проза (приповетка, новела, роман, есеј) и драма.
Услов је да је књига објављена у 2022. години.
Срећна Нова 2023. година!
Срећна Нова 2023. година! Пуно здравља и среће свима нама. Да нам ова година буде благонаклона. У здрављу и благостању да је проживимо, окружени добрим људима и добрим околностима. У миру са собом и са другима да будемо.
Живот – Магдалена Реџовић
Живот је само сплет различитих околности које сами стварамо или, већ створене, прихватамо.
Живот су емоције којима бојиш сваки дан. Испреплетане су туга и радост, сузе и смех, разумевање и неразумевање, и речи подршке, и речи покуде. Нико не каже да када си тужан, не треба да се смејеш, нити када си радостан да не можеш плакати. И нико ти не даје упутство како свој живот да живиш.
Многи би да га, по својој мери, кроје. Не дозволи.
Нека твој живот само теби припада. Не можеш променити друге, али себе можеш. Можеш и мораш.
Живот је тежак сам по себи.
Не компликуј га жељом да промениш друге.
Промени себе.
И живи.
Хуманитарна помоћ за Установу у Великом Поповцу
Удружење за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“ из Костолца организовало је током новембра и децембра месеца ове године, прикупљање хуманитарне помоћи, у виду гардеробе, обуће, средстава за хигијену и хране, за Установу за одрасле и старије „Гвозден Јованчићевић“ у Великом Поповцу.
13. Књижевни конкурс „Андра Гавриловић“
РЕСАВСКА БИБЛИОТЕКА У СВИЛАЈНЦУ
расписује 13. Kњижевни конкурс „Андра Гавриловић 2022“ за књижевно стваралаштвo на српском језику у две области:
– приповетка
– књижевна критика (осврти, прикази, есеји, а односе се на дела објављена од 2010. године до данас).
Књижевна награда „Андра Гавриловић“ додељује се равноправно у обе категорије, а састоји се од повеље и новчаног износа.
Danas je Sveti Nikola
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, na današnji dan, 19. decembar, slave Svetog Nikolu. Nikoljdan spada u slavu sa najvećim brojem svećara. Kaže se da polovina ljudi u Srbiji slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide u goste na slavu.
Ljubav jača od smrti: Ko je bila Davorjanka Paunović i kako je volela Josipa Broza Tita?
Piše Ana Atanasković
Ljubav ne bira vreme ni mesto
Kada je 1941. godine Davorjanka Paunović, mlada komunistkinja, studentkinja francuskog jezika na Filozofskom fakultetu u Beogradu, po tajnom zadatku, na početku radio-telegrafskog kursa upoznala Josipa Broza Tita u zagrebačkom hotelu „Esplanada“, isprva nije znala njegovo pravo ime niti da je on Generalni sekretar KPJ. Predstavio se kao inžinjer Slavko Babić. U tom trenutku su se prvi put srele njihove energije a najverovatnije je da su već odmah osetili da su sudbinski povezani. On joj je pridržao kaput i osetio bliskost. Njegova nevenčana supruga Herta Has je bila u poodmakloj trudnoći, ali susret sa devojkom kakvu je tražio (elegantnom, pametnom i sposobnom) je bio presudan. Davorjanka je uskoro saznala Titov identitet a on joj je dodelio konspirativno ime Zdenka Horvat (kako je sam kasnije govorio, „… po zdencu koji predstavlja nepresušni izvor bistre i hladne vode. On obično izvire ispod nekog kamena i svojim izgledom osvežava čoveka. Zdenka je bila nepresušan izvor mojih ideja i moje intelektualne, revolucionarne i političke aktivnosti“. Tako je postala njegov lični kurir u Zagrebu, saputnik tokom dolaska u Beograd posle napada Nemaca i osoba koja je u partijske punktove prenosila njegove naredbe i informacije.
Лако је мени када имам мајку
Написала Магдалена Реџовић
Лако је мени кад имам мајку
Да притрчи,
Да помогне,
Загрли,
Пољуби,
Опомене,
Да каже да све ће се то звати јуче,
Не расипај енергију на глупости,
Не тањи живце на неважне ствари и људе.
Лако је мени кад имам мајку,
Да ме одмени,
Да о мени најлепше ствари говори,
Пред светом и у потаји
За мене се бори.
Лако је мени кад имам мајку,
Неуморну читатељку свих мојих прича,
Борца и хероја,
Плавооког анђела,
Сновидца,
Путника који изненада бане
И све доведе у ред.
Лако је мени кад имам мајку.
Jedan život „mnogo“ priča – Subotom u „Šansi“
Napisala jedna Lavica
Evo, osvanula je konačno i ta subota i ja sam počela da se spremam za sastanak. Pogledah na sat i rekoh sebi da mi je dobro prolazno vreme, i da mogu, dok se spremam za izlazak, da vam ispričam gde sam se uputila. Počeću priču sa utiscima sa prošlog sastanka.
„Drago mi je da smo se okupile u ovolikom broju i veliko mi je zadovoljstvo i čast da sam baš JA danas vaša domaćica“, obratih se ja mojim prijateljicama prošle subote u kafiću „Šansa“.
OD KNJIGE DO DUŠE 