Category Archives: Svaštara
Предивна новогодишња честитка
Душко Радовић (1922-1984), наш познати писац, новинар и ТВ уредник, у једној од својих радио емисија, 1. јануара неке тамо давне године, пожелео је својим слушаоцима следеће:
Желим Вам да Вас не боли оно што Вас је болело, а да Вас воли оно што Вас није волело.
Желим Вам да будете потребнији другима него они Вама.
Да желите и можете више него што Вам треба, а да све што Вам претекне поделите са онима који не могу као Ви.
Нова година кроз векове: Kако се у различитим историјским периодима Нова година прослављала у Србији
У давна времена, у средњовековној Србији, Нова година је заправо означавала почетак литургијског циклуса у хришћанској религији и обележавала се 1. септембра по старом , тачније 14. септембра по новом календару.
Čovečanstvo – Dimitrije Janičić
Svi izgovaraju tu reč ne razmišljajući mnogo o njoj. Jer, to su one milijarde ljudi raznih rasa, raznih vera, različite boje kože, koji žive na različitim mestima ove naše lopte koja se zove Zemlja. A mi kažemo tu reč kao da izgovaramo ime komšije sa prvog sprata. A razlike među ljudima koji spadaju u ovaj pojam tolike su da se čoveku zavrti u glavi.
Danas je Međunarodni dan čaja
Međunarodni dan čaja proslavlja se širom sveta na današnji dan, 15. decembar, još od 2005. godine i ima za cilj da skrene pažnju javnosti na nepovoljan položaj radnika koji rade na plantažama čaja.
129 načina da uhvatite muža- članak iz 1958. godine pokazuje koliko se svet promenio
Šta biste odgovorili kada bi vas pitali da opišete 50-te godine prošlog veka? Možda biste pomenuli hladni rat između Sredinjenih Država i Sovjetskog Saveza? Popularnost Elvisa Prislija? Prve satelite u orbiti? Mogli biste tako da odgovorite… Ili biste objasnili kako su u časopisima savetovali žene da zavedu muškarce. Nedavno je Kim Marks Kucinski iz Medisona (Viskonsin) podelila članak „129 načina da uhvatite muža“ objavljenog 1958. godine u časopisu McCall’s. Upravo ovaj članak pokazuje koliko su se vremena promenila.
7 stvari pronađenih na Zemlji koje niko ne može da objasni
Istina, nekad se mislilo kako je grmljavina siguran znak besa bogova, a onda je vremenom došlo do spoznaje kako se radi o pražnjenju elektriciteta…
Ipak, neke stvari nisu objašnjene ni dan danas. I pritom ne mislimo na neka čudesna ozdravljenja i slično, već na neke „neobično obične“ stvari pronađene na našoj planeti. O nekima je otkriven samo deo priče, dok o drugima ne znamo ništa.
Zašto se smejemo: Naučnici smatraju da se humor može objasniti kvantnom teorijom
Zašto su nam neke šale smešne, a neke ne? Pogledajte kako se humor može objasniti zakonima fizike, kao i šta je nateralo naučnike da počnu da rade na kvantnom modelu humora…
Obično kad morate da objašnjavate zašto je nešto smešno, zapravo to i nije smešno uopšte, zar ne? Ipak kad ste naučnik, vaš posao je da objašnjavate zašto nešto funkcioniše baš tako što može da objasni zašto nekolicina naučnika želi da naprave objedinjavajući teoriju humora, koristeći čak i kvantnu fiziku.
Greška u kalendaru
U Evropi, a kasnije u celom svetu, u upotrebi su nazivi meseci ustanovljeni u kalendaru starog Rima pre više vekova. Međutim, ti nazivi su nedosledni i i sami sakupljeni iz raznih epoha, a mnogi ljudi ni ne znaju da kriju jednu „grešku“.
U kalendaru koji danas koristi najveći deo sveta, pet meseci nose nazive po bogovima rimskog Panteona – Janus, Februs, Mars, Maja, Junona. Za dva su imena, u svoju čast, stvorili carevi – jul (Gaj Julije Cezar) i avgust (Gaj Oktavijan Avgust).
Spatifilum – ženska sreća
Postoje takve sobne biljke, koje su prisutne gotovo u svakoj kući. Ali, mnogi ne znaju, čak, ni kako se zovu, a da ne pominjemo njihovu pravilnu negu. Spatifilum – je jedna od takvih priča. Postoji verovanje da ova biljka donosi sreću njenoj vlasnici.
U čemu se krije ženska sreća?
Zašto se ljudi tetoviraju?
Kada su se tetovaže prvi put pojavile u 1800-tim, smatrane su znakom kriminalnog ili devijantnog ponašanja. Danas su sve uobičajenije. Prema trenutnoj proceni, 38 odsto odraslih između 18 i 29 godina ima najmanje jednu tetovažu.
Zbog čega se neki ljudi odlučuju da urade tetovaže? Ovo pitanje istraženo je u poslednjoj studiji koju je vodio psiholog Lizel Node sa Univerziteta u Južnoj Africi (University of the Free State in South Africa).
OD KNJIGE DO DUŠE 