Advertisements

Zašto se smejemo: Naučnici smatraju da se humor može objasniti kvantnom teorijom

Zašto su nam neke šale smešne, a neke ne? Pogledajte kako se humor može objasniti zakonima fizike, kao i šta je nateralo naučnike da počnu da rade na kvantnom modelu humora…

Obično kad morate da objašnjavate zašto je nešto smešno, zapravo to i nije smešno uopšte, zar ne? Ipak kad ste naučnik, vaš posao je da objašnjavate zašto nešto funkcioniše baš tako što može da objasni zašto nekolicina naučnika želi da naprave objedinjavajući teoriju humora, koristeći čak i kvantnu fiziku.

kvantna_teorija_humor_664308044

TEORIJE HUMORA
Pokušaj da se humor objasni s naučne strane nije ništa novo. Tako su Platon i Aristotel uveli teoriju superiornosti, odnosno ideju da se ljudi smeju nesreći drugih. Ova teorija je mogla da objasni zadirkivanje, ali ne baš i kratke popularne knock-knock viceve, piše Curiosity.

Sigmund Frojd je imao teoriju olakšanja, koncept da je humor način da ljudi oslobe svoju tenziju, prevaziđu inhibicije i otkriju svoje strahove i želje. Ova teorija je dobro odgovorala tzv. prljavim šalama.

Danas, najviše eksperata posmatra humor kroz teoriju nepodudarnosti ili ideju da su nedoslednosti između vaših očekivanja i pravih rezultata ono što stvara humor.

Bez obzira na teorije, postoje dobri argumenti da se istraži zašto neke stvari mogu da nas nasmeju, a neke ne. Istraživanje sreće je važno polje, pogotovo što nas smeh čini srećnim i ima brojne benefite: ne samo za fizičko i mentalno zdravlje, već i za društvo. Ali i sa ekonomskog aspekta: svakoj kompaniji odgovovara da ima neku zanimljivu i duhovitu reklamu, koja će postati popularna i doprineti raširenosti brenda.

HUMOR KROZ KVANTNU FIZIKU
Upravo je teorija nepodudarnosti o humoru ohrabrila dr Lien Gabor i njen tim da primene kvantnu fiziku na humor, pogotovo na igru reči. Važan element kvantne teorije je koncept superpozicije ili mogućnosti da učestvujete u više stvari u isto vreme.

To je ono što istraživanje dr Gabor pokazuje da se dešava kad nam je duhovita neka šala: to nije iznenadna promena u značenju kad čujemo vic koji nam je smešan, već naša sposobnost da percipiramo oba značenja istovremeno. Humor može da postoji u superpoziciji.

„Smeh i zabava nisu već postoji element stvarnosti koji se može izmeriti“, kaže dr Gabora. „To proizlazi iz interakcije između osnovne prirode šale, kognitivnog stanja slušaoca i drugih društvenih i faktora u okruženju. To je ono što kvantni formalizam čini odličnim kandidatom za definisanje i modelovanje humora“, završa dr Gabor.

Nauka je možda čudno polje da saznamo zašto je smešno, ali ako naučnici budu imali uspeha, možda će šale u budućnosti biti rasprostranjenije.

Pročitajte i 10 najstarijih viceva na svetu

Izvor: nationalgeographic.rs

Advertisements

Posted on 8. oktobra 2019., in Psihološki kutak, Svaštara, Zanimljivosti. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: