Category Archives: Svaštara

8. март – Дан жена

Удружење „Од књиге до душе“

 жели срећан 8. март 

свим дивним женама!

Dan zena 2020-1

Zašto slavimo 8. mart kao Dan žena?

Kako vera u Boga utiče na vaš mozak?

Naučnici su ispitivali vezu između vere u Boga i kritičkog razmišljanja mereći analitičko mišljenje, moralna uverenja i zabrinutost. Evo šta su otkrili…

Ljudi suzbijaju aktivnosti mozga, koje se bave analitičkim mišljenjem i delovanjem i aktiviraju delove koji su odgovorni za empatiju ili veru u Boga.

Prema rezultatima studije, oni rade sasvim suprotno kada razmišljaju o materijalnom svetu.

kako_vera_utice_na_vas_mozakaps_129548263 Read the rest of this entry

Igre iz detinjstva

Gotovo svaki roditelj predškolskog i školskog deteta će potvrditi da deca danas provode mnogo više vremena pred televizorom, računarom, tabletom, xbox-om, Play station-om nego što bi to trebalo biti.
Kako bi vam dali ideju, na koji način možete kvalitetno provesti vreme sa svojim mališanima, podsetićemo vas na dečije igre koje će biti interesantne i vama i deci.

kolaricu-panicu Read the rest of this entry

Теремин (Theremin)

Приредила Миланка Стокић

Теремин, такође назван Терминвокс (Thereminvox), или Етерофон (Etherophone), електронски музички инструмент који је 1920. године у Совјетском Савезу изумео Леон Теремин (Leon Theremin). Састоји се од кутије са радио цевима које производе осцилације на две фреквенције звучног таласа изнад опсега слуха; заједно производе нижу звучну фреквенцију једнаку разлици у њиховим брзинама вибрација. Нагиб се контролише померањем руке или палице према или од антене на задњем делу кутије. Овај покрет мења једну од нечујних фреквенција. Хармоника или компонентни тонови звука могу се филтрирати, омогућавајући производњу неколико тонских боја у распону од шест октава. Амерички композитор Хенри Ковел (Henry Cowell) и француско-амерички композитор Едгард Варес (Edgard Varèse) писали су за теремин. Инструмент је користио на снимцима америчке рок групе The Beach Boys и у звучним записима неколико научно-фантастичних филмова.

Темерин Read the rest of this entry

Knjižara za samousluživanje u Interlakenu

Interlaken se nalazi u središnjem delu Švajcarske. Od najbližeg većeg grada, Berna, Interlaken je udaljen 60 km jugoistočno. Švajcarski Nemci čine većinu grada i nemački jezik dominira u gradu, međutim, poslednjih decenija u Interlakenu je gradsko stanovništvo postalo veoma šaroliko, pa se u gradu mogu čuti i brojni drugi jezici. Prvi pomen naselja vezan je za 1279. godinu i postojanje ženskog manastira. Smešten između dva jezera, a oivičen visokim snežnim Alpima, ovaj grad je još od 19. veka otkriven od strane umetnika kao veoma slikovito mesto, a zatim je kao takvo postalo veoma privlačno za turiste, što je doprinelo razvoju naselja. U ovom divnom gradiću zaista može da vam zastane dah od lepote, ali ono što je mojoj ćerki najviše privuklo pažnju, kao detetu jednog bibliotekara, je knjižara za samousluživanje, napravljena od starih telefonskih govornica, a koja radi po principu – ostaviš jednu svoju knjigu, uzmeš drugu od ponuđenih. Sve čisto, u savršenom redu, korisnici knjižare disciplinovani, odgovorni. Ko zna, možda bi tako nešto moglo i kod nas da se primeni. Jednom.

Knjižara Interlaken Švajcarska
Read the rest of this entry

TOP 7 NAJSKUPLJIH ZAČINA SVETA

Samo prstohvat nekog začina može u potpunosti da promeni jelo. Začini se koriste oduvek kako bi se pojačali ukusi jela, sakrio njihov ukus i miris ili istakle boje, a gotovo svi su i lekovite biljke. Po začinima koji se koriste razlikuju se svetske kuhinje i na nekima od njih zasnovana je gastronomija cele države.

naslovna-2-1 Read the rest of this entry

Supa kao glavno jelo

IMA LI NILSKOG KONJA U VAŠOJ SUPI?

Nema univerzalnijeg jela do supe, a iako su tehnike spravljanja i sastojaka slične svuda, stil supe se menjao sa “kulinarskom modom”.

(SINONIMI: čorba, potaž, mirisna i ukusna tečnost nastala kuvanjem mesa, kostiju, povrća. Poslednje opisano stane u englesku reč stock).

U srpskom jeziku postoji izreka „Supa je bila da bolestan ozdravi.“ Ljudi su, nekako uvek znali, da je supu dobro jesti “u bolesti”. Skorašnja istraživanja ukazuju da pileća supa ima umirujuće i antiinflamatorno dejstvo. Već u ranom 12. veku, lekari su preporučivali pileću supu u borbi protiv prehlade.

velika-depresija-u-americi-i-supa-1024x532-1

Velika depresija u Americi (1929 – 1933)

Read the rest of this entry

10 danas uobičajenih imena koja su izmislili pisci

Šta je ime osim lepe kombinacije slova koja je osmišljena da je izgovaramo svaki dan? Zato što je mašta bezgranična, a brojni veliki pisci više vole da izmisle ime kako bi njihov lik bio jedinstven, neobičan.

Pravo iz njihovih umova, ova imena su međutim postala danas uobičajena i možemo ih čuti na sve četiri strane sveta, a da nekad i ne znamo da su njihovi vlasnici najpre bili likovi iz knjige, piše Un Monde Litteraire.

Read the rest of this entry

Interaktivne igračke našeg detinjstva: 12 istina o čudesnom svetu papirnih lutaka

Dvodimenzionalne lutkice odštampane na papiru i namenjene za sečenje omiljena su zabova više od dva veka.

Prva papirna lutka štampana je 1810. godine u Londonu, a među prvim je bila ona sa likom kraljice Viktorije. Engleska lutka, kako je bio naziv prve papirnate lutkice, dolazila je sa nekoliko odevnih predmeta u vidu korseta i slojevitih podsuknji, a trend papirne zabave proširio se i na ostatak Evrope. Smatra se da je najveći proizvođač u Velikoj Britaniji bila kompanija S&J Fuller sa svojom ručno oslikanom lutkicom Little Fanny. 1828. izdavačka kuća McLoughlin Brothers je postala najpoznatiji proizvođač papirnih lutki u Americi a potom i svetu. Setovi u zasebnim kutijama bili su skupi i prava retkost i mogli su da ih priušte samo bogatiji.

Read the rest of this entry

Zašto se kiti baš jelka, a ne neko drugo drvo?

Sigurno bi vam bilo potpuno ludo da usred juna vidite nekoga kako odlazi u šumu, seče jelku i odvlači je u svoj dom kako bi je okitio. Ipak, već više od jednog veka niko ne dovodi u pitanje ovu tradiciju kada se ona odvija krajem decembra. Širom sveta, pa tako i kod nas, ustaljen je običaj da se za Novu godinu ukrašava zimzeleno drvo i na taj način unese dašak prirode kroz prazničnu atmosferu u svaki dom. Izbor nije slučajno pao baš na jelke!

Jelka Read the rest of this entry