Prvi april se već vekovima obeležava, ali njegovo poreklo je nejasno. Prema jednoj teoriji, taj datum se vezuje za usvajanje Gregorijanskog kalendara kada je izraz „aprilska luda“ pripisivan onima koji su se i dalje držali starog, Julijanskog kalendara.

Mnogi su skloni tumačenjima da se svojevrsni „narodni praznik“ pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao „Dan svih luda“, koji je bio opštenarodno veselje. Postoje mišljenja da koreni tog „praznika“ dosežu do starog Rima, poznatog i po tome što su tamošnji žitelji umeli da se dobro zabavljaju smišljajući različite šale.

Mnogi misle da se taj običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, oko 1564. godine, a za onog ko je nasamaren imali su običaj da kažu da je dobio „aprilsku ribu“. Englezi misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu „Danom svih glupaka“.

Prema tradiciji u mnogim zemljama, ljudi mogu da drugima priređuju šale do podneva 1. aprila, međutim, ako to rade posle tog vremena, onda i sami postaju aprilske lude.

Držeći se tradicije i mnoge medijske kuće, kompanije, veb sajtovi i druge šaljivdžije u svetu oglašavale su se raznim prvoaprilskim šalama – od smešnih do apsurdnih, pa je tako proteklih godina bilo vesti da se Dejvid Bekam pridružio australijskoj fudbalskoj reprezentaciji, da je predsednik Francuske Nikola Sarkozi podneo neopozivu ostavku, kao i da je Kanada kupila pola havajskog ostrva.

Običaj zbijanja prvoaprilskih šala nije zaobišao ni Srbiju, pa se često u medijima moglo naći ponešto što je iznenadilo čitaoce, a jedna od šala koja se najčešće spominje objavljena je 1964. godine u „Politici ekspres“ i odnosila se na to da legendarni fudbaler Dragoslav Šekularac „prelazi“ u „Partizan“.

U svakodnevnom životu su prvoaprilske šale postale veoma retke. Razlog treba tražiti u povećanju pritiska i ubrzanijem radnom tempu kaže Ginter Hiršfelder. Za šale ljudi danas više nemaju vremena, a pri tom za aprilske šale je neophodan direktan kontakt.

„Danas se veliki deo međusobnih kontakata odvija na virtuelnom planu, putem interneta ili telefona, što sasvim onemogućava prvoaprilske šale jer takav vid komunikacije ne onemogućava da vidite zapanjeno lice onoga koga ste prevarili. To zahteva realnu situaciju a ne digitalnu“, kaže Hiršfelder.

Francuzi, ipak, ovu tradiciju neguju do današnjih dana na neobičan način. Oni 1. aprila uvek pokušavaju da nekome na leđa zalepe papir sa napisanom porukom, poput „ružan“, ili „udari me“.

Aprilska riba – “Poisson d’Avril”

Danas se u Francuskoj prvi dan aprila obeležava kao dan “aprilske ribe” odnosno „Poisson d’Avril.“ Deca širom Francuske zbijaju šale sa svojim vršnjacima tako što im na leđa kače ribe, napravljene od papira. Kada nosilac ribe otkrije “plen” na leđima, za njim ostala deca, koja su učestvovala u kačenju, viču “ Aprilska riba”.

Najčešći vid prvoaprilskih šala su praktične šale. Na primer, zameniti šećer sa solju u prvoj jutarnjoj kafi ili naviti časovnik sat vremena ranije ili kasnije kako bi neko zakasnio ili došao mnogo ranije, glumiti da ste neko ko niste, itd. Neke prvoaprilske šale su kratke, a neke umeju da se rastegnu skoro do ponoći, kada se “žrtva” najčešće uveri da je bila predmet šale. Koji god da je način i koliko god da traje, suština je da prvoaprilska šala ne treba nikog da uvredi niti povredi – jer to nije smešno.

Uspešna prvoaprilska šala je ona nakon koje se svi smeju, a najviše osoba koja je bila “žrtva” iste. Poznati američki humorista i pisac Mark Tvejn je na temu prvoaprilskih šala izjavio : “Prvog dana aprila saznajemo kakvi smo ostalih 364 dana u godini”.

Izvor:

Rtk.rs

Top-shop.rs