Category Archives: Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati
Зова
Из књиге „Речник српских народних веровања о биљкама“ Веселина Чајкановића
Зова је, као и код других народа, и код Срба демонско дрво. На њему бораве виле, и ко га посече, или оштети, или опогани, долази санкција (одузетост, или смрт). Напротив, ко га чува, томе ће све поћи у напредак. Зова има нарочиту примену у врачањима око стоке. Њоме се баје преко крављег крста „да би краве имале млека“. Ако крави тргне млеко, даје јој се у мекињама зова, која се апострофира да дозове млеко. Цев од зове на коју је натакнут у природи нађен пробушен камен, употребљава се у ђурђенданским врачањима око стоке. Известан култички значај зовин даје се претпоставити из чињенице да се њоме ките додоле. Цевчицом од зове се боду колачићи „младенчићи“. Зову не ваља ложити на ватру, „јер ће те болети зуби“.
Danas su Mladenci
Danas su Mladenci, pravoslavni praznik koji proslavljaju svi mladi bračni parovi, koji su se venčali posle 22. marta prethodne godine. Na današnji dan, mladenci u svoj dom primaju goste, sve one koji su im bili na svadbi, koji im donose poklone, a mlade domaćice pokazuju svoje domaćinske veštine. Zbog novih životnih okolnosti i nemogućnosti da se svi gosti smeste u stan ili kuću mladenaca, u današnje vreme, nije retko da se za proslavu Mladenaca zakupi sala u restoranu.
Данас су Беле покладе
Српска православна црква и њени верници данас обележавају Беле покладе, последњи дан пред почетак Васкршњег поста, када се на трпези налази „бела“ храна и тражи опроштај грехова. У послеподневним часовима служи се у цркви опроштајно вечерње, јер се тада обавља “чин праштања” у храмовима. Покладе су дан за праштање увреда и дан за весеље. Верници једни од других траже опроштај, а и дају га за изречене увреде, немар, клевете, свађе, или за још тежа међусобна огрешења, како би могли чисте душе да започну пост и након њега причесте. Дан после Белих поклада, за православне вернике почиње прва недеља поста. Вишенедељни велики Васкршњи или Часни пост завршава се празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом.
Zašto se zapravo sveštenicima ljubi ruka?
Taj gest ste videli sigurno bezbroj puta – vernik prilazi svešteniku i ljubi mu ruku. Ako i vi spadate u verujuće, onda ste i sami tako postupili mnogo puta ali – da li znate zašto i šta taj čin simbolizuje?
Reč je o gestu koji izaziva mnogo pažnje i o kome se mnogo pričalo. Jedina je čin ljubljenja ruke svešteniku sastavni deo onoga što se zove hrišćanska norma i bez toga ne bi mogli da zamisle odlazak u crkvu. Drugima je ovo odraz tradicije. Trećima je prevaziđeno, čak pomalo neprijatno, a bilo je i onih koji su kao kritiku isticali higijensku stranu samog čina.
Danas su Velike zimske Zadušnice
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Velike zimske zadušnice.
Zadušnice su dan posvećen mrtvima. Tog dana se pominju drage preminule osobe, ide se na groblje ili u crkvu, pale se sveće, nose ponude, namenjuje hrana i piće.
Danas je Sveti velikomučenik Teodor Tiron – narodni običaji i verovanja
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan Svetog Teodora Tirona, hrišćanskog svetitelja i velikomučenika. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 17. februara po crkvenom, a 2. marta po gregorijanskom kalendaru, dok ga rimokatolička crkva slavi 9. novembra.
Црква
Из књиге „Веровање у Срба“ Момчила Спасојевића
Када се човек усправио и погледао у сунце, одмах је начинио олтар, принео му киту цвећа као свој скромни дар, јер му је у истом часу било јасно да мора бити неком захвалан за своје постојање и да треба преко цркве молити се и славити име свога творца. Српски православни народ је одувек поштовао цркву, а свештенике како када и како којега, па је стога разумљива мисао која тврди да су српска насеља познатија по својим црквама и манастирима, него по својим свештеницима. У својим пословицама наш народ о „поповима“ углавном говори у негативном смислу, али никада и о цркви или манастирима. За цркве и манастире углавном су везана ова веровања која штите њихов ауторитет.
Danas je Sveti Haralampije, gospodar svih bolesti
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetom sveštenomučeniku Haralampiju, jednom od najvećih mučenika u istoriji hrišćanstva, poznat u narodu i kao „gospodar svih bolesti“.
Danas je Sretenje Gospodnje
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 15. februara Sretenje Gospodnje. Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi, a predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.
U pitanju je prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac. Ovaj praznik je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.
Danas je Sveti Trifun, ali se proslavlja i Dan zaljubljenih
Priredila Rea Mnc
Srpska pravoslavna crkva obeležava danas Svetog mučenika Trifuna, ali se takođe širom sveta proslavlja i Dan zaljubljenih. Iskazuje se ljubav putem poruka, organizuju se prijatna iznenađenja za voljene, kupuju se sitni pokloni, priređuju svečane večere. Neki od vas se spremaju da baš na ovaj dan zaprose svoje izabranice… Ushićenje zbog proslave ovog dana ne može da umanji ni epidemija virusa. A da li ste znali da se na ovaj dan, kroz istoriju, proslavljalo više praznika? Saznajte nešto više o tome…
OD KNJIGE DO DUŠE 