Danas je Sveti velikomučenik Teodor Tiron – narodni običaji i verovanja

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan Svetog Teodora Tirona, hrišćanskog svetitelja i velikomučenika. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 17. februara po crkvenom, a 2. marta po gregorijanskom kalendaru, dok ga rimokatolička crkva slavi 9. novembra.

teodor-tiron

Reč „tiron“ znači „regrut“. Sveti Teodor Tiron stupio je kao regrut u vojsku, u puk Marmaritski, u gradu Amasiji (današnja Turska), kada je otpočelo gonjenje hrišćana pod carevima Maksimijanom i Maksiminom. Pošto Teodor Tiron nije krio da je i on hrišćanin, osuđen je i zatvoren u tamnicu. Tamnica je zatvorena i zapečaćena, jer je sudija želeo da ostavi Teodora da umre od gladi. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da mu se u tamnici javio Isus Hristos i ohrabrio ga govoreći: „Ne boj se Teodore, ja sam sa tobom. Ne uzimaj više zemaljske hrane i pića, jer ćeš biti u drugom životu, večnom i neprolaznom, sa mnom na nebesima.“ Takođe hrišćani veruju da se u tom času javilo mnoštvo anđela u tamnici i da se je cela tamnica osvetlila, a da su stražari videli anđele obučene u belo i da su se vrlo uplašili.

Posle toga je sveti Teodor izveden iz tamnice, mučen i osuđen na smrt. Bačen je u vatru. Ubijen je 306. godine. Njegove mošti se nalaze u manastiru Novo Hopovo na Fruškoj gori.

Narodni običaji i verovanja

Dani koji slede, od današnjeg dana pa sve do Todorice ili Todorove subote (prve subote početka Vaskršnjeg posta, ove godine je 20. marta) posvećeni su Svetom Teodoru ili Todoru i događaju koji se desio.

Za Svetog Teodora ili Todora veruje se da je zaštitnik stoke, naročito konja, pa se ovaj dan naziva još i Konjski dan. Seljaci u to vreme odlaze u obližnje manastire sa bolesnima, pale sveće, jer se veruje da oni koji se tog dana pomole svetom Teodoru mogu biti izlečeni od padavice (nesvestice). Sela u Gornjoj Pčinji Svetog Teodora slave kao zaštitnika goveda. Pravi se kolač na kome se obavezno nalaze ukrasi u obliku konja ili potkovice. Kuvaju kukuruz koji uveče nose volovima i oračima da se počaste. Lome i za ovu priliku umešen kolač koji se deli ovcama, kozama, volovima, kravama, konjima.

U Šumadiji se organizuju trke konja, koje su popularne među mlađima. Ovaj dan su u selima Timočke krajine proglasili za Konjski – Veliki dan, pa ne prežu konje, već ih samo jašu. Srbi u Vojvodini veruju da noću uoči svetog Todora jašu povorke belih konja. Među njima je predvodnik hromi konj jer postoji verovanje da je i sam Sveti Todor jahao takvog hromog konja. Srbi, Makedonci i Bugari veruju da ako nekog vidi Svетog Todora kao noćnog jahača tokom Todorove nedelje, to može da mu donese bolest i ludilo.

U toku ovih dana zmije po prvi put izlaze posle zimskog sna.

Na dan Svetog Teodora dobro je upaliti u kući sveću zbog zdravlja i zaštite porodice od zmija i demona.

Posted on 2. marta 2021., in Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: