Srpska pravoslavna crkva danas slavi Duhove ili Svetu Trojicu, pedeseti dan posle Vaskrsa, a deseti dan posle Spasovdana. Ovaj praznik se slavi tri dana, pa posle nedelje proslavlja se i Duhovni ponedeljak i Duhovni utorak. Sva tri dana su obeležena u pravoslavnom kalendaru crvenim slovom.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Letnje ili Duhovske zadušnice, dan posvećen pokojnim precima. Današnji dan prethodi velikom crkvenom prazniku – Silazak Svetog Duha na apostole – Sveta Trojica, koji se još naziva Duhovi ili Pedesetnica.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju danas Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili Dan spasa, hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Uskrsa i uvek pada u četvrtak.

Danas pravoslavci proslavljaju praznik Sveti car Konstantin i carica Jelena kao krsnu slavu. Kao esnafsku slavu današnji dan proslavljaju kujundžije. U Pomoravlju i Šumadiji ima sela koje danas slave zavetinu i nose litije. Ovim svetiteljima posvećen je veliki broj hramova u našoj zemlji. Evo nešto malo više o njima.

U Srbiji se danas obeležava Dan svetih Ćirila i Metodija i Dan slovenske pismenosti i kulture. U sećanje na misionare i kulturne i političke diplomate, tvorce prvog slovenskog alfabeta, održavaju se službe u crkvama širom pravoslavlja ali i kulturne manifestacije u zemljama kojima su braća iz Soluna donela hrišćanstvo i pismenost.

Pravoslavni vernici danas proslavljaju praznik koji je posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja. Ovaj praznik poznat je kao letnji Sveti Nikola.

Српска православна црква и њени верници славе данас Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, омиљеног Христовог ученика.

Црква слави светог Јована Богослова два пута у току године – 9. октобра када се сећамо његовог упокојења и 21. маја – дан када се из његовог гроба шири неки чудесни мирисни прах, који лечи болесне.

Priredila Nevena Vuksanović

Veštičji kamen je od davnina poznato magijsko sredstvo. Koristio se kao amajlija ili talisman, a sve zbog specifičnog načina na koji nastaje. Bilo koja vrsta kamena može biti veštičji kamen, ako ima prirodnu rupu u sebi. Kroz vekove, ovakav kamen je dobijao razne nazive: veštičji, Odinov kamen, zmijsko jaje, kamen kletvi, vilinski kamen i kamene oči.

Pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Vasilija Ostroškog, velikog čudotvorca čija su čudotvorna dela poznata i izvan granica Srpske pravoslavne crkve. Njegovo sveto telo u celosti počiva u ostroškoj isposnici, nepodložno zakonu truljenja, više od trista godina.