Srpska pravoslavna crkva danas slavi Duhove ili Svetu Trojicu, pedeseti dan posle Vaskrsa, a deseti dan posle Spasovdana. Ovaj praznik se slavi tri dana, pa posle nedelje proslavlja se i Duhovni ponedeljak i Duhovni utorak. Sva tri dana su obeležena u pravoslavnom kalendaru crvenim slovom.

Pošto se ovaj veliki događaj odigrao pedeseti dan posle Hristovog vaskrsenja i praznik se uvek slavi pedesetog dana posle praznika Vaskrsa, pa zato uvek pada u nedelju.

Na veliki praznik Sveta Trojica tradicionalno se posećuju istoimeni manastiri i traži oprost grehova ili lek za bolesti. Kažu da je dobro iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana ona obezbeđuje harmoniju u kući.

U hramove se unosi sveža zelena trava i cveće. Posle svete liturgije služi se večernja, na kojoj se kleči i pletu venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid.

Pre Duhova ili Svete Trojice, na groblju se održavaju otvorene zadušnice, kako se u narodu zovu. Veruje se da se u tom periodu “otvaraju” grobovi i da se može razgovarati sa mrtvima. Običaj je i da se na samim grobovima poslužuje hrana za dušu umrlih.

Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije.

Ovaj praznik slave katolici, pravoslavci i mnoge druge hrišćanske crkve.

Grad Požarevac slavi Svetu trojicu kao gradsku slavu.