Category Archives: Psihološki kutak
Ублажите стрес цртањем – савети уметничког терапеута
Када осетите да сте под стресом, мало самопомоћи може да учини велику разлику. То укључује неке од основних техника, као што су редовно вежбање и довољно спавања. Али то такође може значити испробавање новог хобија, попут цртања. И поред исцртавања великог броја бојанки за одрасле и учествовања у предшколским уметничким пројектима и даље смо далеко од стручњака. Због тога смо замолили арт терапеута да подели са нама савете.
Ево како арт терапија функционише и шест вежби које ће вам помоћи да се ослободите стреса цртањем.
Održavajte razmak od ljudi koji su negativni!
Održavajte razmak od ljudi koji su negativni, ljudi koji povređuju tuđa osećanja, i koji nemaju ni malo osećaja za drugog čoveka.
Takva distanca je uvek bila majka mentalnog i emocionalnog zdravlja. Održavajte razmak od ljudi kojima tuđi snovi ništa ne znače, ljudi koji svoje snove nisu ostvarili pa im za utehu dođe saznanje da imaju mogućnost upropastiti i snove drugih. Održavajte razmak od ljudi kojima ste zadnja opcija u životu i koji vam time najbolje pokazuju na kom vas mestu vide i za što vas drže.
Najstarije pitanje: kako živeti sa svešću o prolaznosti svega?
S vremena na vreme, čovek postane svestan nemilosrdnog marširanja vremena ka našoj neizbežnoj smrti. Prolaznost vremena glavni je aspekt ljudskog udesa i nosi u sebi i uzbuđenje i strah, lepotu i tugu. Dobro ili loše, svemu će doći kraj.
Miguel de Unamuno sa tragičarskog stanovišta govori o ovoj karakteristici života:
„Jedne noći spustio se u moj um jedan od onih mračnih, tužnih i žalosnih snova koje ne mogu da odagnam iz svojih misli. Sanjao sam da sam oženjen, da smo imali dete, da je to dete umrlo, i da nad njegovim telom govorim svojoj ženi: Drži se ljubavi! Uskoro će istrunuti – na taj način se sve završava.“
Svi smo mi samo prolaznici na ovom svetu
Surov je ovo svet. Nesreće je dešavaju iznenada, nenajavljeno. Tokom života, gubici su neminovni. Ili nas napuštaju ili odlazimo. Načini odlaska su različiti. I celog života tako, kašičica radosti, dve kašičice tuge. A duša zbog toga boli, čini mi se, najgore od svega. I uvek nam se čini – istom jačinom. Kad pokušam da prizovem sećanje na bol, ne mogu. Znam da me je mnogo bolelo kada je moj otac poginuo pre mnogo godina i kada mi je voljena baba ubrzo nakon toga umrla, zatim kada su mi umirali bliski rođaci, dragi prijatelji. Bolelo me je mnogo kada su mi voljene životinje umirale. Ali, ono što je čudno, ne mogu uopšte da poredim bol. Da li ima razlike u osećaju boli zbog gubitka osobe? Ne znam. Ne sećam se. Telo valjda odbija da pamti. Zbog samoočuvanja.
I eto, sada, ponovo me boli. Toliko jako da guši. Zbog nekog mog koga više nema. Nije važno što to nije bila osoba. Bio je živo biće. Životinja. Ljubimac. Bio je nama bitan. Deo naših života, deo porodice. Voleli smo ga i on je voleo nas. A sada smo i njega izgubili. I svi u kući patimo. Neće razumeti oni koji životinje nemaju. I ne moraju. Ljubav prema životinjama vas oplemenjuje. Kratkoća njihovih života i tuga zbog toga nas izbezumljuje, ali nam daje priliku da naučimo jednu bitnu stvar – svi smo mi samo prolaznici na ovom svetu. Hvala ti Dante što si odlučio da budeš prolaznik u našem životu. Srešćemo se mi ponovo, uverena sam u to. U nekoj drugačijoj ulozi.
Jordan Peterson, 12 pravila za život
Jordan Peterson je kanadski profesor kliničke psihologije na Univerzitetu Toronta. U proteklih godinu dana stekao je ogromnu publiku svojim predavanjima koja su svima dostupna na njegovom jutjub kanalu, kao i svojim gostovanjima na raznim televizijama.
Teme njegovih predavanja su veoma raznolike. S jedne strane, najviše su ga proslavile oštre kritike postmodernizma i političke korektnosti. S druge strane, to su saveti omladini kako da preuzmu odgovornost za svoje živote i kako da se nose s mnogim, sve bržim političkim i kulturološkim promenama. Trenutno važi za najvećeg borca za pravo slobode govora u Kanadi.
Super-ego je putokaz ka vrednostima ali može da oslabi životnu energiju
Da bismo preživeli u ljudskom društvu čiji smo deo, već kao mala deca moramo naučiti pravila ponašanja u njemu. Neko je morao da nas nauči pravilima, nečije smo reči, misli, uputstva i zabrane morali da sledimo da bismo naučili šta treba, a šta ne treba; što se sme, a šta se ne sme… Najčešće su to bili naši roditelji i učitelji. Njihova uputstva smo usvojili i one su postale putokaz koji našu ličnost (naš ego) i danas, kao odrasle ljude, usmerava kuda ići, i gde i kada se zaustaviti u svojim htenjima.
Кад зрачите светлошћу – нервирајте оне који живе у мраку
Вероватно сте се више пута затекли у ситуацији када једноставно зрачите од среће и желите да поделите тај осећај са целим светом, али као одговор на то добијете само мрки поглед и неодобравање. Зашто је ваша унутрашња светлост толико нервира људе који живе у тами?
Заиста, то се заиста дешава тако често. У нашем животу постоје људи који су буквално испуњени светлошћу и осветљавају све око себе, али они који „сијају обрнуто“ заслепеће нас својом отровношћу. Невероватно је што се ове отровне „лампе“ појављују тачно у тренутку када смо срећни и желимо да „загрлимо цео свет“ – да поделимо своју радост са свима.
Mozak je moćna alatka: Naučno istraživanje pokazalo kako negativne emocije deluju na naše zdravlje!
Čovek doživljava različite vrste emocija, od sreće do tuge, ekstremne radosti pa do depresije. Svaka vrsta emocije na telo ima drugačije delovanje. U telu se oslobađa niz hemijskih reakcija kada doživljavamo neke stvari koje stvaraju različito okruženje unutar organizma. Naučnici su pokušali da objasne kako to zapravo utiče na nas.
Svaki dosledan čovek u stanju je osvojiti pola sveta
Svaki dosledan čovek u stanju je osvojiti pola sveta. S talentima koji su prosečni on ostvaruje natprosečno jer je odlučio na njima ozbiljno poraditi. On zna izvući najbolje iz svakog trenutka i pokazati da je zbir ljudskih mogućnosti zaista neograničen. Svaki dosledan čovek ne gleda unazad vežući za sebe osećaj krivice i žaljenja za počinjenim greškama, on zna da je sve tako trebalo biti jer je to jedini način rasta.
Kako da posle razvoda potpuno dokusurite sopstveno dete – Blogdan
Svadba od minimum 200 zvanica. Opštinsko, crkveno venčanje, pripiti kumovi, bidermajer, običaji, suze radosnice podjednako lipte i niz svekrvine i niz taštine obraze. Mladenci kao golupčići, gledaju se, dodiruju se, ljube se. Plešu. Deluje da su u ljubavi. Mladi, lepi, baš u onim, po mišljenju okruženja, najpogodnijim godinama za ženidbu i udaju.
A onda, par meseci potom – beba. Sećate se kao da je juče bilo, i prvog zuba, i prvog koraka, i prvog septembra kada je pošao u školu. Trudite se da mu obezbedite što bezbrižnije detinjstvo iako vaš brak sve više prestaje da bude bezbrižan. Trudite se, ali zaštiti dete od roditeljskih nesuglasica je izazovna misija kao kad biste ga bacili u more a želeli da se ne pokvasi. Nemoguća.
OD KNJIGE DO DUŠE 