Category Archives: Psihološki kutak
„Strašno, strašno“
Sa ljudima nije uvek moguće razgovarati o velikim ili suštinskim temama. Postoji potreba da ljudi razgovaraju i o malim temama, da ćaskaju, vodeći, kako se to kaže na engleskom, „male razgovore”.
Дисциплина и васпитни поступци
Када говоримо о дисциплиновању важно је истаћи да циљ није само осигурати послушност детета. Водити и учити дете обезбеђивањем јасне структуре, граница и правила веома је корисно за општи психофизички развој. Такође, дисциплиновање би требало да се ослања на љубав, подршку и поштовање детета. Тада је најефикасније и обезбеђује трајне позитивне последице. Показивати љубав према детету не значи бити попустљив родитељ што многи, на жалост, верују.
Navikne se čovek na sve i svašta!
Navikne se čovek na sve i svašta, na one koji ga hvale i na one koji ga vređaju, ali se teže navikne na one koji su ravnodušni na njega.
Navikne se da na njega bacaju drvlje i kamenje, uvrede i kletve ali se teže navikne na one koji ni okom ne trepnu na ono što kaže, one koji ni glavu za njim neće okrenuti. Navikne se čovek da bude prvi u redu i da bude zadnji u redu, navikne da ima prijatelja i neprijatelja, ali teže se navikne na ljude kojima je posve svejedno da li im je prijatelj ili neprijatelj.
Васпитање као борба за моћ
Ви на једној, а ваше дете на другој страни. Чврсто „укопани“ у својим позицијама и нико не попушта. Оваква врста борбе да се победи, да се стекне моћ над другом страном нешто је што треба максимално избегавати у процесу васпитавања и дисциплиновања детета. Некад вам се може учинити да је то немогуће учинити. Да сваки покушај одређивања граница детету подразумева дуготрајне, исцрпљујуће, емотивне ситуације у којима треба да покажете да сте ви главни.
Викање – проблем или решење
Разумевање разлога и околности тврдоглавог и непослушног понашања детета, не гарантује да никада нећемо бити фрустрирани. Управо фрустрираност је фактор који ће у великој мери допринети да се појави једна од најчешћих васпитних метода – викање. Када по пети или шести пут поновите да “домаћи треба да се заврши“ или “соба да се среди“ то ће понекад зазвучати попут експлозије. Наравно, готово да нема родитеља који није понекад викао (чак и вриштао) на своје дете.
Hladnoća kao izazov
Nekim ljudima su privlačnije osobe koje im pokazuju odbojnost od onih koje im jasno izražavaju naklonost, a to je povezano sa razumevanjem odnosa neprihvaćenosti i doživljajem lične vrednosti.
Čemu nas uče odnosi?
Ovo je najteže i najvažnije pitanje u životu. Jer sve u životu dešava se kroz odnos. Mi smo proistekli iz odnosa i život sam je nastao iz odnosa. I mi se razvijamo i rastemo kroz odnose. Najvažniji su nam odnosi sa porodicom, roditeljima, decom a posebno sa partnerom. Neki odnosi su nam laki i donose nam zadovoljstvo a neki su prilično izazovni, čak neprijatni, neki nas rastužuju, neki nas gnjave, i zapravo bismo mogli reći da naše emotivno stanje prilično zavisi od drugih ljudi. Ovo važi sve dok ne preuzmemo odgovornost za svoj život i za izbore koje u njemu pravimo.
Непослушна деца
Сваки родитељ се повремено суочава са нарочито непослушним “издањем“ свог детета. Променљиво расположење, тврдоглаво одбијање било каквог налога и захтева, драматичност, грубост, безобзирност, непоштовање. Ово су понашања која представљају остварење најгорих кошмара сваког родитеља. Нико не очекује да је родитељство лако, али мора ли бити баш толико тешко и исцрпљујуће?
Kakvi su „milenijalci”
Pripadnici ove, „bezuslovno voljene” generacije čiji pripadnici smatraju da „zaslužuju” mnoge dobre stvari, jer su tako posebni – imaju između 24 i 33 godine, a odlikuje ih usmerenost na sebe, visok nivo samopouzdanja, želja za pažnjom javnosti i stremljenje da postanu poznata i popularna ličnost.
OD KNJIGE DO DUŠE 