Misli spakujem u kofere
I gurnem pod noge
Da ne iskaču kroz prozore
Da se u prah ne pretvore
Da ih strahovi
U mreže
Ne uhvate
Da ih brige
U vreže
Ne spute.

Namerno puštam leptire
Da sa usputnih latica
Pokupe prašinu dosade.

Iz pejzaža
Komadiće sećanja
Vadim
U boje jesenje
kapi nadanja
Cedim.

Svetlost dlanovima stežem
I mrak pod listove krijem.
U stare ramove hoću
Nove slike da uvijem.

Ćutim
Dok put postaje duži
Stojim
Dok vreme oko mene kruži
Čekam
Dok mi kofer postaje sve teži.
Gledam
Dok putnik od puta beži.

Gordana Slavković
(Lukomir, 10. novembar 2021. godina)