Put – Gordana Slavković

Misli spakujem u kofere
I gurnem pod noge
Da ne iskaču kroz prozore
Da se u prah ne pretvore
Da ih strahovi
U mreže
Ne uhvate
Da ih brige
U vreže
Ne spute.

Namerno puštam leptire
Da sa usputnih latica
Pokupe prašinu dosade.

Iz pejzaža
Komadiće sećanja
Vadim
U boje jesenje
kapi nadanja
Cedim.

Svetlost dlanovima stežem
I mrak pod listove krijem.
U stare ramove hoću
Nove slike da uvijem.

Ćutim
Dok put postaje duži
Stojim
Dok vreme oko mene kruži
Čekam
Dok mi kofer postaje sve teži.
Gledam
Dok putnik od puta beži.


Gordana Slavković
(Lukomir, 10. novembar 2021. godina)

Posted on 23. novembra 2021., in Priče, pesme, intervjui, Savremenici, Zavičajni pisci. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: