Bila jednom dva brata koja su živela na susednim farmama i koja su se posvađala. Bila je to prva ozbiljna svađa tokom četrdeset godina, koliko su živeli jedan pored drugog, deleći alat, pomagajući se i davajući jedan drugom.
A onda je taj sklad narušen. Sve je počelo od malog nesporazuma koji je vodio do velike svađe i grubih reči nakon kojih su usledile nedelje provedene u tišini.
Biblioteke često doživljavamo kao magična mesta, na svakoj polici mnogo knjiga koje mogu svoje čitaoce da odvedu u nove i divne svetove. Ovo su reči Terija Pračeta: „Mislili su da je biblioteka opasno mesto zbog magičnih knjiga… ali ono zbog čega je to stvarno najopasnije mesto je sama činjenica da je to biblioteka.“ Biblioteke naročitu čarobnu moć imaju za pisce: u mnogim romanima, velike su mogućnosti da se prostorija puna knjiga magično transformiše, pa biblioteke postaju vrata ka drugim beskonačnim svetovima. Kao navigatorima u ovim beskrajnim oblastima, izmišljenim bibliotekarima su često date magične moći, kao jedinima koji razumeju misterije biblioteke. Sastavili smo listu naših omiljenih magičnih bibliotekara, čija moć ide preko intelektualnog junaštva.
Suština je da veoma nejednako ili polarizovano društvo ne može da održi široku socijalnu državu. Postala je već očigledna istina da je država blagostanja pod pritiskom zbog posledica globalizacije i migracija. Lakše ćemo razumeti poreklo ovog pritiska ako se vratimo na nastanak države blagostanja.
Писмо Аустријском фелдвебелу Мирославу Крлежи, из 1954. године, чека већ 58 година да буде објављено, као и дивна слика писца, који је био Краљев официр, једно време и на служби у Краљевој Гарди у Дворцу на Дедињу.
Пишчев унук, Душан Бабац, га је доставио, с напоменом:
„Ових дана је мој отац сређивао документацију свога оца, наишао је на ово писмо упућено Крлежи. Писмо никада није објављено, што је и разумљиво, обзиром на време када је настало.“
Г. Крлежи
Загреб, 1954.
O značaju Mihizovih književnih kritika govori i rečenica srpskog nobelovca Ive Andrića da je tek posle Mihizovog teksta o romanu „Prokleta avlija” shvatio šta je napisao.
Hilandar, u starijim spisima i Hilendar (grč. Χιλανδαρίου) je srpski manastir koji se nalazi u severnom delu Svete gore Atonske (grč. Аγιоν Оρоς), države pravoslavnih monaha koja postoji više od hiljadu godina. Sveta gora je smeštena na Atosu (grč. Аτоς), trećem kraku poluostrva Halkidiki u severnoj Grčkoj, a manastir se nalazi na 2,5 kilometara od mora.
Kada je objavljen davne 1774. godine, roman “Jadi mladog Vertera“ postao je senzacija i vinuo njegovog mladog autora Johana Volfganga Getea među zvezde, piše Ozy.
Akademska knjiga iz Novog Sada upravo je objavila novi roman Lasla Vegela „Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile“ u prevodu Vicka Arpada. Roman govori o istoriji jedne novosadske porodice. Priča o njoj počinje krajem prve decenije 20. veka i završava se početkom 21. veka – ona pokazuje apsurdnost porodične priče jedne nacionalne manjine, pripovedajući o paralelnim životima dede (Janoš Šlemil) i njegovog unuka (Ferenc Šlemil).
Rad u knjižarama može biti veoma naporan i bez toga da vam neprijatne mušterije dodatno otežavaju život. Ne budite i vi takva osoba kada sledeći put odete negde da kupite knjigu i pogledajte naših pet saveta lepog ponašanja u knjižari.
Ako se zaposleni trude da vam budu od pomoći u svakom trenutku i učine da se osećate kao kod kuće u knjižari, nema razloga da i vi ne uzvratite istom merom i izbegnete da se ponašate na neprikladan način. Predstavljamo vam nekoliko pravila ponašanja koja vas mogu uputiti na pravi put.
Slavuj je po običaju u proleće pevao. Vide ga kukavica, pa mu reče: „Hoćeš li da se opkladimo da ja lepše od tebe pevam?“ Slavuj je pogleda, pa odgovori: „Ako hoćeš, hajde, ali ko će nam biti sudija?“ „Eno, onaj koji onde pase, vidiš kolike su mu uši!“ odgovori kukavica. Počnu oni pevati, ali šta magarac zna šta je slavujevo pevanje! Sasluša on i slavuja i kukavicu i reče da kukavica ipak mnogo lepše peva. I tako, izgubi slavuj opkladu. Slušao sve to jedan pastir i dođe da uteši slavuja govoreći: „Ne stidi se, mili slavuju, za tebe je veća čast što se tvoje pevanje magarcima ne dopada“.
Ljubitelji fantastike Kostolac
Ово дело, чији је аутор Рената Минић, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-4.0 International.
OD KNJIGE DO DUŠE 